Српска православна црква данас обиљежава празник Светог великомученика Георгија – Ђурђевдан, у знак сјећања на његово страдање 290. године нове ере.
Он је рођен у другој половини трећег вијека у Малој Азији, а већ као млад стекао је високи чин у војсци римског цара Диоклецијана.
Залажући се за хришћанску вјеру и супротстављајући се прогонима хришћана, Георгије је бачен у тамницу и изложен тешким мучењима по наређењу Диоклецијана.
Када је цар увидио да ни најсуровије муке не могу поколебати његову вјеру, понудио му је помиловање ако принесе жртву паганским боговима.
Међутим, Георгије је пред кипом на којем је требало да принесе жртву начинио знак крста, након чега се идол распао. Свједочећи том чуду, царица Александра изјавила је да вјерује у Георгијевог Бога, због чега је Диоклецијан наредио да обоје буду погубљени, што је и извршено.
Поред Ђурђевдана, успомена на овог светитеља обиљежава се и 16. новембра, на празник Ђурђиц, који је посвећен преносу његових моштију у храм у Лидији, његовом родном мјесту.
На иконама се Свети Георгије најчешће приказује као војник на коњу (на Ђурђевдан) или у стојећем положају (на Ђурђиц), како побјеђује аждају, уз женски лик у позадини.
Ђурђевдан се у српском народу сматра празником богатим обичајима, који се разликују од краја до краја.
