Odlaskom slavnog rokera Bore Đorđevića, koji je preminuo prošle nedelje nakon duge i teške bolesti, muzičari koji su sačinjavali ovaj sastav doneli su odluku da više ne nastupaju, piše Kurir.
Tih dana kada nas je napustio Bora po gradu su se mogle čuti priče da će Riblja čorba nastaviti svoj vek trajanja u nekom drugom obliku. Najpre se pominjala varijanta "tribute" benda, što znači da bi neki pevač nastavio da na koncertima izvodi stare pesme u istim ili sličnim aranžmanima, a potom se povela priča da bi Đorđevića mogao da nasledi neko od pevača, poput Pavla Dejanića, koji bi zajedno sa ostatkom benda snimao i nove pesme. Od toga nema ništa. Odluku da se Riblja čorba rasformira doneli su upravo muzičari koji su godinama i decenijama svirali sa Borom, a to će učiniti nakon što bude objavljen njihov poslednji album "Ljubav i smrt" koji je Đorđević spremio dok je bio živ.
Saznanja Kurira prokomentarisao je Zoran Dašić Daša, frontmen Legendi i blizak prijatelj pokojnog rok muzičara.
"S obzirom da ih znam sve pojedinačno i pre nego što su se sastavili kao bend i kad su ga napravili pre 45 godina, po mom mišljenju, Miša je bi taj koji je bio glavni motor celog tima. Bora je bio šef i pisao je pesme, ali je Miša bio zadužen za sve ostalo. Svaka grupa koja dugo radi i koja je organizovana, mora da ima čoveka organizatora, kako bi ja to rekao "oficira u vojsci", koji radi sve stvari, a kojima glavni kreativac ne bi trebao da se opterećuje. Miša je bio taj koji je ugovarao gostovanja, a Bora je dolazio da gostuje gde treba i da priča u emisijama. Riblja čorba je sa Mišinim odlaskom mnogo izgubila, a sa Borom da ne pričam. Zaista ne znam kakva će im biti budućnost i da li uopšte imaju budućnost", rekao je Daša.
Borin dugogodišnji prijatelj Vuk Žugić slično razmišlja.
"Budućnost treba videti u trajanju njihovih pesama. To je ta najlepša budućnost jer su te pesme već potvrdile svoju vanvremenost i svoju univerzalnu dimenziju i to će trajati", istakao je za Kurir Žugić, koji je dcenijama uspešno godinama rukovodio sektorom za kulturu Sava centra.
Foto: Antonio Ahel/ATAImages
Izvor: b92.net
