Galaksija je konstruisana s namerom da bude što jeftinija i pogodna za samostalno pravljenje ‒ sadržala je jednostranu ploču, minimalan broj čipova, 4KB RAM i isto toliko ROM memorije, pristojan bejzik, profesionalnu tastaturu i softverski podržan video. Spoljna memorijska jedinica je bila kasetofon a kao monitor se koristio običan televizor, po mogućnosti sa video ulazom.
Galaksija je postojala u dve verzije. Komercijalnu je sklapala i prodavala školama mala radionica Elektronika Inženjering, dok je “uradi sam” verzija opisana u specijalnom izdanju časopisa “Galaksija” pod naslovom “Računari u vašoj kući”. Antonić se prisetio da je tad dobio oko 8.000 pisama od ljudi koji su uspeli da naprave računar, prema objavljenim uputstvima. Za sklapanje računara je bilo potrebno između 8 i 24 sata, a cena je bila oko 200 nemačkih maraka.
Mnogo zanimljivosti prati priču o prvom jugoslovenskom kompjuteru, a namera autora dokumentarnog filma “Galaksija – računar koji je odbio da umre!” je da ih zabeleži u okviru celokupne retrospektive, sve do sadašnjeg momenta, kad odbija da se “skloni” sa scene.
„Ovaj film je odavno prerastao sve nas koji smo radili i radimo na njemu. Ne samo zbog tematike i činjenice da se u njemu nalazi poslednji zabeleženi intervju našeg dragog prijatelja Zorana Modlija, već stoga što je postao svojevrsni legat svih nas koji smo se u našim životima susretali sa Galaksijom, družili sa Vojom, Dejanom i naravno Zoranom. Ostavština za budućnost svih nas koji smo kucali po tasterima Galaksije, pisali programe za nju i druge računare, igrali se i odrastali uz nju i njih”, naveo je autorski tim u svom poslednjem obraćanju javnosti i pozvao sve zainteresovane da pomognu u nastavku finansiranja projekta, koji je zbog posledica pandemije ostao bez predviđene finansijske podrške.
Izvor: Nova.rs
