Са министром трговине и туризма Сузаном Гашић разговарали смо о тренутној ситуацији у сектору туризма и угоститељства те о могућим мјерама за спас овог сектора.
ФРОНТАЛ: Пандемија изазвана ширењем вируса Ковид-19 изазвала је глобалну кризу и погодила сектор туризма широм свијета. Каква је тренутна ситуација у сектору туризма и угоститељства у Републици Српској и колики је пад забиљежен?
ГАШИЋ: Туризам и угоститељство су међу привредним гранама које су претрпјеле значајну штету због ситуације коју је изазвало ширење вируса корона у свијету, па тако и у нашој земљи. Влада Републике Српске пратила је развој епидемиолошке ситуације и у складу с тим су доношене и одговарајуће мјере како би се, прије свега, сачувало здравље и животи грађана, те је и рад угоститељских и других објеката био прилагођен таквој ситуацији. Будући да је дошло до промјене епидемиолошкe ситуацијe, те да се и у нашем окружењу мијењају услови и околности, донесене су нове мјере којима је омогућен рад угоститељских и других услужних објеката који ће се одвијати у складу са здравственим препорукама.
Конкретне процјене о губицима у туризму и угоститељству вршиће се у периоду који је пред нама. Сигурно је да ће бити забиљежени значајни губици, јер већ за март ове године постоји пад у броју долазака туриста за 65%, те пад у броју ноћења туриста за 55% у односу на исти период прошле године. За април се очекује још израженији негативни биланс. То ће се директно одразити и на пад прихода од боравишне таксе, као и на пад других прихода од туризма. Примјера ради, у Републици Српској се сваке године организује велики број културних, музичких и спортских догађаја, а који су се морали одгодити или пролонгирати, што ће свакако утицати на приходе. При том треба имати у виду и мањи број долазака лица из дијаспоре који су утицали на економске приходе.
ФРОНТАЛ: Стручњаци процјењују да ће се туризам најтеже опоравити од ове кризе. Какво је Ваше мишљење по том питању?
ГАШИЋ: Према тренутним процјенама, угоститељи који нуде услуге смјештаја ће највише претрпјети штету због новонастале ситуације, јер још увијек није познато када ће доћи до отварања граница у смислу остваривања могућности за туристичка путовања, те је у том смислу и непознаница када можемо очекивати прве стране туристе у Републици Српској. С друге стране, претпоставка је да ће се угоститељи који нуде услуге хране и пића брже опоравити, имајући у виду да угоститељски објекти у Републици Српској имају одобрење за рад од 11. маја, те да своју дјелатност могу да остварују несметано уз поштовање одговарајућих препорука и мјера здравствених установа. Чињеница да се туризам Републике Српске не заснива на великим туристичким одмаралиштима је од великог значаја у овом тренутку и сигурно је да ће допринијети бржем опоравку.
ФРОНТАЛ: Шта ће Министарство урадити да умањи негативан утицај кризе, подрже туризам и привуку посјетиоце у нашу земљу? Да ли постоји неки приједлог припремљених мјера за ову ситуацију?
ГАШИЋ: Ако посматрамо земље у окружењу, препорука за опоравак туризма је ослањање на боравак домаћих туриста. Апелује се грађанима да остану у матичној земљи, при чему се посебна пажња скреће на непознату епидемиолошку ситуацију у другим земљама, што би значило да уколико се туристи заразе на путовању морају да се ослоне на туђи здравствени систем. Имајући у виду наведено, намјера је да се за опоравак туризма у Републици Српској иде у смјеру који ће бити упућен ка домаћим туристима.
"Онлајн кампања са туристичким понудама Републике Српске"
У сарадњи са Туристичком организацијом Републике Српске и туристичким организацијама градова и општина биће покренута онлајн кампања како би се грађани у Републици Српској упознали са нашом туристичком понудом. Кампањом би биле обухваћене не само дестинације, већ и хотели, сеоска домаћинства, рафтинг клубови и многи други субјекти који послују у туризму и угоститељству. Грађани могу боравити у сеоским домаћинствима у локалним заједницама широм Републике Српске, као што су, примјера ради, Шипово и Рибник, гдје могу провести викенд, као и љетњи одмор на Јахорини. Ту су и наши национални паркови, као и разна излетишта. Циљ је да наши грађани у Републици Српској проведу вријеме предвиђено за одмор и да свако пронађе одговарајући садржај на нашим туристичким дестинацијама.
Поред саме кампање, препорука би ишла и у смјеру да се туристичке агенције, нарочито оне чије је пословање угрожено пандемијом, преусмјере на продају домаћих аранжмана, а што би се изводило у складу са препорукама Министарства здравља и социјалне заштите и Института за јавно здравство.
ФРОНТАЛ: Могу ли грађани урадити нешто за спас туризма? На примјер да умјесто љетовања у страним земљама, одмарамо у нашој земљи и тиме помогнемо да се опорави домаћа економија.
ГАШИЋ: Када се створе услови, а у складу са мјерама и препорукама, Република Српска ће моћи да пружи гостопримство у својим туристичким дестинацијама за домаће туристе. Примјера ради, уколико би наши грађани у току љета боравили у нашим сеоским домаћинствима у руралним подручјима, или викенд кућама на Јахорини и понашали се у складу са мјерама, имају мању могућност да се заразе, у поређењу са боравком у мјестима гдје је присутан већи број туриста. Наша предност је наш географски простор, планине, ријеке, језера, као и понуда авантуристичког туризма који се базира на боравку у природи и на отвореном, планинарењу, пјешачењу и сличном. Посебно је битно нагласити да је овај тренд и оваква понуда актуелна и у свијету.
Предности остајања у Републици Српској су заиста велике, јер се не изискује одлазак из земље, а могуће је добро се одморити и квалитетно искористити годишњи одмор. Потребно је имати у виду да након изласка из изолације боравак у природи позитивно утиче на цјелокупно здравље човјека, како физичко, тако и ментално.
ФРОНТАЛ: Шта бисте поручили грађанима Републике Српске?
ГАШИЋ: Порука грађанима Републике Српске управо је да своје годишње одморе планирају и проведу у Републици Српској, јер ћемо тако, поред очувања здравља грађана, остварити и вишеструке користи, у смислу помоћи домаћој привреди и бржем опоравку туристичког и угоститељског сектора у нашој земљи.
Аутор: Данка Савић
