Сад сви знамо ко је Дејвид Борн. Мотив за нову серију јурњава аутомобилима, дугометражних туча, и високо технички изображених шпијанажа; тражимо у старој доброј освети.
Франка Потенте је само епизодна улога. Њу кокне припадник ФСБ, јер поред своје родине, ради и за руског нафтног тајкуна. Он је капитал за бизнис обезбједио помоћу кртице из ЦИА, пресјекавши трансфер у Русију, новац су подијелили. Затим је њим купио бушотине у Каспијском мору (језеру).
Опет је, изузев у Индији, читав филм облачан. У Европи никада нема сунца, и свака радња се одвија зими. Ваљда да не би долазили у сукоб, са туристичким организацијама из САД. Зато све дјелује озбиљније, и при сценама јурњаве колима, човјек се искрено запита шта је са оним случајним пролазницима? Или возачима које су потјера и прогоњени намјерно убацили у маказе? Некако нас ваљда научише да су у САД пуцњаве на јавним мјестима нормална појава, па кад све то гледамо у уређеној Европи, онда дјелује далеко реалније.
Уз брендирање Сименса и других, позитивно је видјети шта све може једно возило марке волга у Борновим шакама. И то још као израубовани московски такси. Нема шта. Захваљујући Дејвиду, сигурно ћу пазарити кола код ГАЗ-а.
(Редитељ: Пол Гринграс; Улоге: Мет Дејмон, Франка Потенте, Брајан Кокс)
