Ајлин Вурнос је једина жена серијски убица, икада забиљежена. У форми документарца, штреберски дио публике је причу већ одгледао на Дискавери каналу.
Шарлиз глуми одлично, наружена до непрепознатљивости. Док је љепушкаста Ричијева управо оно што овом филму не треба. Свеједно су обе љепше од стварности.
Потпуно је јасно, да је сценарио и режију урадила НВО-жена. У социјалној ангажованости, инсистирајући на доброј страни Ајлин.
Брижна и шрафовски настројена, медиокритетска домаћица, код које је Шелби (лезбијска љуба Вурносове) одсједала; на то каже: Људи праве лош избор, и због тога испаштају. Да није тако, сви би ми били курве или дрогераши; зато што нам се отац убио, или нам је мајка била зла.
Стављање ове мисли у уста ограничене стрејтерке, јасно показује мишљење редитеља. Који одвећ простора уступа томе, да је Ајлин узалудно покушавла наћи пристојан посао. И онда рекла: Кога ја заваравам, курвам се од 13. године. Био ме је само страх, да послије (покушаја убиства) уђем у кола.
Тај економски мотив је и главна замјерка оних, који тврде да је прије била серијски пљачкаш, него убица.
(Редитељ: Пети Џенкинс; Улоге: Шарлиз Терон, Кристина Ричи, Брус Дерн)
