SARS-CoV-2

Деликвентни третман према природи водиће ка још пандемија

Деликвентно понашање према природи мора да престане или ћемо имати још смртноносних пандемија попут Ковида-19, упозоравају научници који су истраживали везу између вируса, дивљих животиња и уништавања станишта.

Крчење шума и други облици уништавања земљишта истјерују егзотичне врсте из њихових еволуцијских станишта у она која је направио човјек, гдје они међусобно комуницирају и узгајају нове сојеве болести. 
 
Према истраживању Центра за контолу и превенцију болести из САД, три четвртине нових болести од којих су обољели људи проистекле су од животиња, а људска активност подстиче ризик од заразе. 
 
Све већи број истраживања потврдио је да су слијеви мишеви, носиоци Ковида-19, домаћини великом броју вируса које преносе на људе и друге животиње ако живе у или у близини нарушеног екосистема, као што су очишћене шуме, исушене мочваре или рударски пројекти. 
 
У дивљини, мала је вјероватноћа да ће слијепи мишеви пренијети вирус на друге животиње или да ће доћи у контакт са новим патогенима, јер врсте у дивљини теже ка усавршавању у различитим и добро утврђеним стаништима. Али једном када земљиште "падне" у људске руке, повећава се вјероватноћа контакта и вируси "скачу" са једне на другу врсту. 
 
Како им се природна станишта смањују, дивље животиње се концентришу на мањим површинама а понекад прелазе и у антропогена подручја, попут кућа, шупа или штала. Ово се посебно односи на слијепе мишеве који се хране инсектима које налазе око лампи или у воћњацима. 
 
Прије двије године научници су предвидјели да ће нови вирус доћи из Азије, дијелом зато што су та подручја погођена крчењем шума и другим еколошким узроцима. 

Један од аутор студија, Роџер Фрутос, специјалиста за заразне болести рекао је за Гардијан да су бројна истраживања потврдила да су густина и варијације вируса из шишмиша гушћа и многоборнија када су у близини људског станишта. 

Додао је и да је нарушавање станишта један од најважнијих фактора за ширење вируса. Шишмиши морају пренијети вирус на човјека, али за сада нема доказа да се то десило и са вирусом корона. До сада је увијек био познат преносник, на вријеме епидемије вируса САРС то је била азијска цибет мачка, а за вријеме пандемије вируса МЕРС 2012. године камила. Научници још увијек нису сугурни која је животиња била преносник Ковида-19, иако су многи тврдили да је у питању панголин, сада нису тако сигурни. 

Научници су утврдили постојање 3,200 сојева вируса корона код слијепих мишева. И док је већина безопасна по људе, два веома блиско повезана сабрековируса пронађена у Азији су одговрна за епидемију САРСА и Ковида-19. Студија указују и на то да ће сљедеће "избијање" сабрековируса десити у источној Азији, али и да се епидемија нових вируса може десити и било гдје на свијету. 

Научници кажу, да би се спречиле будуће пандемије, кључна је међународна сарадња како би се подстицало праћење и едукација на локалном нивоу да би се пандемија могла открити и зауставити на вријеме. 

 
 
Фронтал/А.Г.
Twitter
Anketa

Da li već sada znate za koju političku partiju ili pojedinca ćete glasati na predstojećim lokalnim izborima?

Rezultati ankete
Blog