Препуно смијешних детаља и наивне изведбе. За коју је јасно да превазилази чак и оквире прошлости. Патетични приповједачки монолози, уз ужасно лошу глуму. И мутаве дијалоге, које као да говоре дјеца у школској представи.
Био би изванредан, да је у питању треш комедија. Но исувише је очито да је намјера била озбиљан хорор. Са летећим тањирима, зомбијима и вампирима. Власти на земљи поричу постојање ванземаљаца, па су ови приморани да примјене План 9.
То подразумијева емитовање електроталаса, који оживљавају мртве. Што је ваљда једини начин да повјерујемо у постојање надмоћније расе. А ти немртви, морају још личити на чудовишне призоре из стрипова типа Терор Крипт.
Све то, наравно, зато што хоће да уразуме људе, чији незрели мозгови исувише лако посежу за оружјем. Послије хидрогенске, људи би могли направити «соларну бомбу». Што је сликовито објашњено тако, да се помоћу сунчевог зрака може упалити читаво сунце. «Као што цурак из канте бензина, одведе пламен до ње саме». То би могло уништити читав свемир.
Највећа вриједност је забављање наивном изведбом. Антологијски!
(Режија: Едвард Д. Вуд млађи; Улоге: Грегори Валкот, Мона Мек Кинон, Дјук Мур)
