Станислава Марковић била је прва жена у емигрантској српској заједници која је дипломирала у Канади 1961. године. Доналд и Деана Павлов били су први пар који се вjенчао у цркви виндзорској Грачаници 1952. године. Никола Будимир је граду поклонио земљу за изградњу библиотеке која и данас носи његово име. Сви они живјели су у Виндзору, канадском граду у покрајини Онтарио гдје већ 32 године постоји Српски музеј културног насљеђа који његује успомену на све њих, али и бројне друге канадске Србе. Више од 10.000 експоната, колико их чува ова институција, свједоче о животу у емиграцији, успоменама донетим из матице, причају приче о Србима, њиховој историји, традицији, култури, свакодневном животу.
Бројни предмети, сваки на свој начин, употпуњавају мозаик живота исељеника који су у Виндзор у већим групама почели да стижу између 1923. и 1929. године. Фотографије са њихових прослава, исељеничка документа, црквене матичне књиге, предмети из њихових домаћинстава попут ћириличне писаће машине, млина за орахе, али и они који их везују за матицу: одликовања државна и војна њихових предака, гусле, хармонике, везени ћилими, народне ношње, опанци…
Музеј српског културног насљеђа често организују тематске изложбе које прате дешавања у матици. Својевремено су организовали поставке посвећене 800 година манастира Хиландара или изложбу „Зид срама“ на којој су представљене последице НАТО бомбардовања. Последња изложба под сводовима музеја у Виндзору посвећена је јубилеју осам вијекова самосталности Српске православне цркве. „Поставка обухвата објашњење овог историјског догађаја, важне датуме из црквене историје, хронолошки приказ српских архиепископа и патријараха од Светог Саве до нашег времена”, описује дио изложеног Јулка Влајић, члан одбора Српског музеја културног насљеђа у Канади.
– С великим задовољством истичемо да је изложба изазвала велико интересовање посјетилаца који нису Срби. Гости на свечаном отварању били су нам свештеници других вјероисповести, чланица Канадског парламента и припадници разних националности – каже Јулка Влајић.
Једини музеј српске дијаспоре у Канади основан је захваљујући женама, пре свих Станислави Марковић. Управо од ње је потекла идеја да се оснује оваква установа. Замисао су у дјело спровеле она и даме из „Друштва српских жена за очување културног наслеђа” и у августу 1987. доградњом Српског културног центра обезбедиле простор за музеј.
– Уз помоћ Министарства држављанства и културе Онтарија њихов сан се остварио и основан је музеј као непрофитна организација с циљем да прикупља, чува, истражује и излаже експонате у вези са српском културом и историјом. Посвећени смо очувању нашег богатог историјског и културног насљеђа и промовисању његовог доприноса канадској мултикултурној заједници – истиче Влајићева.
Музеј чува и архивску грађу, документе, старе књиге и новине, међу њима и „Политику”. Недавно су, 2013. године, захваљујући помоћи Владе Онтарија део те грађе дигитализовали. У том делу колекције чувају се сви бројеви, после „Америчког Србобрана”, најстаријег исељеничког листа „Глас канадских Срба” који излази непрекидно од 1934. године. Мото листа је и данас: „Ширите љубав и слогу. С народом – за народ”.
Извор: Политика
