КОТОР – Понтификалном мисом и свечаношћу испред катедрале Светог Трипуна у Котору јуче је обиљежен јубилеј 1.200 година од доношења моштију светог Трипуна из Цариграда у овај град. Уз предсједника Црне Горе Филипа Вујановића, догађају су присуствовали и остали високи званичници Црне Горе и Републике Хрватске, двадесетак надбискупа и бискупа, а свечану понтификалну мису служио је папин изасланик кардинал Франц Роде.
Пред више стотина вјерника из Црне Горе, Хрватске и Босне и Херцеговине кардинал Роде, ранији љубљански надбискуп, говорио је о светом Трипуну из Фригије у данашњој Турској, који је као младић мученички страдао у доба Децијевих прогона 250. године. Његове мошти су донијете у Котор 13. јануара 809.године.
Кардинал Роде, иначе префект Конгрегације за установе посвећеног живота и дружбе апостолског живота у Ватикану, упоредио је мучеништво светог Трипуна са случајем загребачког надбискупа Алојзија Степинца, по историјским изворима доказаног „надбискупа геноцида" из доба Павелићеве НДХ кога је беaтификовао папа Јован Павле II.
Према Родеовим речима, Степинац је„на монтираном политичком процесу 3. октобра 1946. године рекао да је за своје увјерење спреман поднијети не само исмијавање, презир и понижење, већ је био спреман и сваки трен умријети.
" Папин изасланик је нагласио да је у прошлом вијеку 30 милиона хришћана дало живот за свједочанство вјере. Он је истакао да су нацизам, фашизам и комунизам три зла која су обиљежила прошли вијек и да те „безбожне идеологије нису заобишле ни ово подручје са свим разорним посљедицама". „О комунистичким злочинима и прогонима католичке цркве у многим државама једва да се штогод и говори. Још увијек анђела таме приказују као анђела свјетла", рекао је Роде, први папин изасланик у историји Црне Горе који је присуствовао неком званичном црквеном догађају. На прослави су прочитани и телеграм папе Бенедикта Шеснаестог которском о бискупу Илији Јањићу и честитка васељенског патријарха Вартоломеја.
Обиљежавању јубилеја нису присуствовали представници Митрополије црногорско-приморске, а организатори позив нису упутили ни митрополиту Амфилохију који је у марту овим поводом присуствовао служби у которској катедрали.
