БАЊАЛУКА – Вјетрењаче су као алтернативни извор електричне енергије привукле
пажњу бројних инвеститора, али због компликоване законске процедуре и чињенице
да Република Српска /РС/ за разлику од Федерације БиХ /ФБиХ/ још нема студију о
вјетропотенцијалу, ресорно министарство није ни разматрало њихове захтјеве.
"Интерес за истраживање и коришћење потенцијала вјетра у РС
исказало је више од десет компанија али још нису стечени услови за то због
неадекватне законске регулативе. До доношења потребних закона треба урадити
студију, која ће бити готова до краја 2009. године", рекла је портпарол
Министарства индустрије, енергетике и рударства РС Александра Вукашиновић.
Вјетрењаче су, за разлику од европских земаља, у БиХ прилична непознаница. У
Њемачкој струју производи око 1 400 вјетрењача, док их у Аустрији има око 900,
пишу "Независне новине".
Што се тиче потенцијала вјетра у ФБиХ, која већ има израђену студију, процјене
се крећу од 400 до 2 000 мегавата, а недавно је фирма "Вјетроенергетика
БиХ" добила концесију за изградњу вјетротурбина на платоу Подвележија код
Мостара.
У Министарству индустрије, енергетике и рударства РС кажу да је договорена
израда студије о коришћењу вјетропотенцијала, која ће бити финансирана
донацијама које је обезбједила Њемачка банка за обнову и развој (KFW).
"До краја овог мјесеца биће достављен атлас вјетрова, а потом ће у сарадњи
сa KFW-ом бити проведена тендерска процедура за избор најповољније компаније
која ће извршити мјерења", кажу у овом министарству.
Менаџер фирме "Вјетроенергетика БиХ" Зеина Шањевић-Кусмаул каже да
већ четири године прибављају потребну документацију и да се надају да ће ове
године у сарадњи с "Електропривредом БиХ" коначно почети са изградњом
16 вјетротурбина снаге 46 мегавата.
"За добијање потребне документације потребно је проћи све нивое власти –
од локалне заједнице преко кантона до државе. Проблем ФБиХ, а претпостављам и
РС, је недоречен закон и чињеница да вас нико не зна упутити који је сљедећи
корак", каже Шањевићева.
Она истиче да је "Вјетроенергетика" већ радила мјерања на подручју
Невесиња и да је евидентирано да постоји потенцијал, али је за изградњу
вјетроелектрана потребна права студија.
Елвир Зломушица, професор Универзитета "Џемал Биједић" и координатор
пројекта "Seewind" који се бави истраживањем и коришћењем енергије
вјетра у БиХ, каже да заинтересованих инвеститора има више него што БиХ има
потенцијала и да је изградња могућа, али да је законска процедура
прекомпликована.
БиХ се кроз потписивање Међународног уговора о оснивању енергетске заједнице
обавезала да ће промовисати коришћење обновљивих извора енергије, а и политика
ЕУ је да све њене чланице до 2020. године користе 20 одсто обновљивих извора
енергије.
