САРАЈЕВО – Међународна заједница је до сада у Босни и Херцеговини потрошила 14 милијарди долара, што је по глави становника много више него што је после Другог светског рата дато Немачкој или Јапану за обнову земље, а резултати нису ни близу, изјавио је Жак Клајн, бивши специјални изасланик генералног секретара Уједињених нација за БиХ.
"Милијарда долара помоћи је нестала, па молим да ми они који знају где се новац налази кажу, или да их врате држави којој они припадају, што се вјероватно неће десити", рекао је Клајн за "Глас Америке".
Он је истакао да БиХ, ипак, мора функционисати, јер ће у противном бити дискредитоване Европска унија, НАТО и УН, које су тврдиле да ће БиХ остварити успјех.
Оцијенивши да би било добро да Сједињене Америчке Државе имају свог специјалног представника за БиХ, Клајн је рекао да би прихватио такву улогу.
Он сматра да је време је да се САД снажније укључе у БиХ, јер имају одређену тежину да промене ствари, и додаје да му је жао што ће овим ставом наљутити своје европске пријатеље.
"Надам се да ће САД увидјети да је у нашем интересу да се поновно активније укључимо, јер смо већ инвестирали огромне напоре у БиХ и тај посао треба извести до краја", каже Клајн.
Он је рекао да је у БиХ послије рата законом требало забранити националне партије, и додаје да је за неку странку потребно да има економску платформу.
"Искрено речено, у другим пост-ратним срединама ми смо уклањали цијели ратни естаблишмет, тај цијели сегменат, јер историја је много пута потврдила да ратни лидери нису добре вође у миру", рекао је Клајн и подсјетио на забрану нацистичке партије после Другог свјетског рата.
Он сматра да је систем у БиХ несавршен и да ова држава мора да дефинише свој устав, те оцјењује да је "потпуно бесмислен" закон који каже да предсједавајући БиХ мора бити припадник једног од три конститутивна народа.
Истакавши да је забринут тренутном ситуацијом у БиХ, Клајн је нагласио да и даље вјерује у њену будућност којој су "потребне брзе и свеобухватне реформе уз снажну америчку помоћ".
Према његовим ријечима, за БиХ било би корисно да постане део НАТО-а, јер би јој то чланство донијело доста сигурности.
"БиХ у будућности видим у оквиру ЕУ, али много касније, из многих правних, фискалних и других разлога. Мислим да је НАТО краткорочно рјешење, уколико се то може урадити брзо", каже Клајн.
