ТРИПОЛИ- Европљани, заједно са Арапском лигом, треба да преузму водећу улогу у стабилизацији Либије у оквиру јасног мандата Савјета безбједности УН који признаје власт након Моамера Гадафија и поставља стратешке циљеве за транзицију, сматра амерички аналитичар Данијел Сервер.
Циљеви треба да укључе уједињену и суверену Либију у оквиру добро успостављених граница, која може бити одржива и која може владати и бранити себе демократским институцијама, користећи транспарентно и одговорно ресурсе за добробит свог народа.
Брзо распоређивање мировних снага од неколико хиљада људи, са циљем одржања реда у Триполију и другим урбаним центрима, осигураће испуњавање тих циљева.
Неуспјех стабилизације Либије могао би водити хаосу и распаду либијске државе што ће представљати лош преседан, или обнови диктатуре, каже Сервер, а преноси мрежа Си-Ен-Ен.
“Овакав исход догађаја наштетио би америчком и савезничком кредибилитету и направити велике проблеме за наше европске савезнике, укључујући смањену испоруку енергената, губитак великих инвестиција и прилив избјеглица” – наводи Сервер.
Избјеглице би могле изазвати велике проблеме у Тунису, Египту и остатку Средоземља. Према његовом мишљењу, први изазов након Гадафија биће безбједност.
“Неуспјех одржања јавног реда створило нам је велике проблеме у Ираку, јер су елементи одани Садаму Хусеину изазвали грађанске нереде и уништили владина постројења”, каже Сервер.
Убиство војног команданта побуњеника подсјетник је да су унутрашњи сукоби међу њима, односно међу 45 побуњеничких милиција – реална могућност.
Људи који су изгубили чланове породице и припаднике племена у вријеме Гадафијевог режима можда ће жељети да “изравнају рачуне”.
Бивши припадници режима жељеће да се бране и да “приватизују” државна средства. Криминалци ће видјети шансу да тргују оружјем, дрогама па чак и људима.
Хуманитарни изазови неће бити ништа мање опасни.
Најмање пола милиона Либијаца побјегло је из својих кућа. За најрањивије треба обезбиједити храну, воду, склониште и здравствене услуге.
Осим тога, снабдијевање водом и струјом становника Триполија и других великих урбаних центара биће од виталног значаја за одржање јавног реда.
Амерички интереси у Либији су лимитирани, али релативно успјешна транзиција са Гадафијевог режима на уједињену, стабилну, отворенију и демократску Либију биће виђена у региону и шире као успјех НАТО.
То би омогућило Либији да настави са извозом нафте и гаса, покаже капацитет међународне заједнице да руководи таквим транзицијама и охрабри позитивне исходе других протеста арапског прољећа, укључујући Јемен и Сирију.
ЕУ и њене земље чланице могу да распореде неколико стотина војника. Турска и арапске земље могле би да обезбиједе остатак. Међународна мировна операција не би управљала Либијом већ би подржавала прелазну власт у одржавању стабилности, пружању хуманитарне помоћи и отварању процеса обнове.
Уколико то не буде функционисали онда НАТО треба да се припреми да ускочи. “НАТО треба да се умијеша само као посљедње средство у случају раширених нереда, могућег распада либијске државе, или хуманитарне катастрофе. Тек у том случају међународна заједница треба да размотри војну интервенцију без позива легитимних либијских власти”, рекао је Сервер и истакао да би то могло значити јачање Американца на терену али само накратко у склопу ширих мултилатералних напора.
Пост-Гадафијева ера већ је почела у Либији.
“Либија је земља богата ресурсима са релативно добро образованим људима који су под ватром показали храброст. Земљи недостају институције и политичо искуство, али не и таленат и посвећеност. Међународна заједница треба да се припреми да подржи либијске напоре да преузме на себе своју судбину када Гадафи оде са политичке сцене”, каже Сервер.
(Срна/Фронтал)
