Уколико и Украјина постане чланица монетарне уније са Русијом, Бјелорусијом и Казахстаном на тој територији настаће заједнички економски простор од ЕУ до Кине са становништвом од 213 милиона људи.
Док Владимир Путин размишља о повратку у Кремљ, постепено се догађа ”препород Совјетског Савеза”. Човјек који је распад комунистичке државе прогласио „највећом геополитичком катастрофом вијека“, по свој прилици, ријешио је да створи нову империју.
Најновији доказ за то налазимо у изјави првог замјеника у Путиновој влади Игора Шувалова, који је изјавио да Русија може да укине рубљу и створи заједничку валуту са Казахстаном и Бјелорусијом. Ове три државе већ су формирале царинску унију а до 2012. године планирају да створе и јединствено економско тржиште. Како је изјавио Шувалов, он не искључује могућност стварања монетарне уније као „новог логичног корака“. Замјеник премијера притом је додао да ће се таква унија стварати по узору на еврозону.
Последњи пут заједничку валуту те земље имале су у совјетско време. За вријеме сусрета у Москви са новим проруским предсједником Украјине Виктором Јануковичем Путин га је одмах позвао да се придружи царинској унији. Уколико Украјина постане чланица те уније, на територији „велике четворке“ бивших совјетских република настаће заједнички економски простор, који се протеже од ЕУ до Кине са становништвом од 213 милиона људи. Његов политички, војни и економски центар налазиће се у Москви, гдје Путин 2102. године поново може заузети предсједничку функцију на рок од следећих 12 година.
Заједничка валута ће Путину дати у руке моћне економске полуге, омогућиће му да баци изазов долару и евру јер ће она имати статус регионалне резервне валуте. Руски министар финансија Алексеј Кудрин изјавио је прошлог мјесеца да Русија као највећи испоручилац енергоресурса у свијету може у скорије вријеме приступити трговини нафтом у рубљама.
Обнављање савеза ће Русији пружити и шансу да ојача своје позиције у условима када води борбу за опстанак налазећи се између таквих гиганата као што су Европска унија и Кина. Њена индустрија је застарила у поређењу са европском, а по ниским трошковима за радну снагу Русију надмашује Кина. Зато јој будућност обећава улогу испоручиоца енергоресурса и сировинских материјала за економије ЕУ и Кине. А Путин није заинтересован за цјеновну конкуренцију на тим тржиштима са Казахстаном и Украјином.
Другим бившим совјетским републикама такође ће бити веома тешко да се супростављају гравитационој тежи јединствене валуте и економског простора. Економија Јерменије већ у потпуности припада руским компанијама. Сусједни Азербејџан ризикује да се судари са руским мијешањем у замрзнути конфликт због јерменске енклаве Нагорно Карабах. А Киргизија, која преживљава велике тешкоће, већ је од Москве добила пакет помоћи од 2,15 милијарди долара.
Евро, додуше, показује да независне државе могу егзистирати у оквирима јединственог монетарног простора. Можда су страхови поводом настајања ”новог Совјетског Савеза” преувеличани? Могуће је, мада историја политичког мијешања Русије у послове совјетских сателита не иде ни у какву упоредбу са ЕУ.
Путин је извукао одговарајуће поуке послије прозападне „наранџасте револуције“ у Украјини. Овог пута, за вријеме фебруарских предсједничких избора, он није пружао отворену подршку Јануковичу. А ускоро ће имати могућност да створи себи још ближе режиме у Бјелорусији и Казахстану. Трећи предсједнички мандат Александра Лукашенка у Бјелорусији завршава се идуће године. Он ће морати да искаже пуну лојалност Путину уколико обезбиједи подршку за свој четврти мандат од јединог, како изгледа, крупног међународног лидера. Нурсултан Назарбајев ове године пуни седамдесету и нема евидентног насљедника. Када истекне његов предсједнички мандат, Путин ће се највјероватније налазити у Кремљу. И имаће све могућности да утиче на избор насљедника.
Могуће је да ће спремност на попуштање Русији и укључивање у нови евроазијски савез са његовом сопственом валутом и контролом из Москве, бити цијена коју ће морати платити обе земље зарад очувања своје номиналне независности.
”Тајмс”
