Почело је са шумским пожарима у Аустралији, а затим су САД и Иран разменили неколико ракета и чинило се да смо на прагу новог рата.
Ипак, све је зауставио коронавирус чије последице би могле да буду милиони мртвих и велика економска криза.
За многе од нас 2020. ће вероватно бити најгора година досадашњег живота, али историчари указују да она није ни у првих пет катастрофалних.
1933. Долазак Хитлера на власт у Немачкој
Сама по себи можда није била толико лоша колико је поставила темеље највећем разарању које је свет доживео – Другом светском рату.
1918. Шпанска грозница односи 50 милиона живота
Од шпанске грознице односно вируса АХ1Н1 од фебруара до априла заражено је пола милијарде људи, а умро је сваки десети. Пандемија је однела више живота него цео Први светски рат.
1545. Мексичка зараза
Непознати узрочник десетковао је популацију Индијанаца на оба америчка континента, сматра се да је умрло између 5 и 15 милиона људи, односно 60 до 90 одсто староседелаца Северне и Јужне Америке.
1349. Црна смрт хара Европом
У епидемији бубонске куге умрло је по неким проценама око 200 милиона људи у Европи и Азији, односно више од половине тадашњих становника Европе.
536. Најгора година икада, свет прекрива мрак
Година је почела „црном маглом“ која се надвила над свет, а историчари и данас дебатују да ли је она последица ерупције неког од тада активних вулкана.
Помрачење је значило једва два сата слабе сунчеве светлости дневно, пад температуре за два степена, пропаст пољопривреде која је водила у глад, чак и снег усред јула у Кини. Сматра се најгором годином за људску врсту у историји.
65,000,000 година пре Нове ере
Док неком не смркне другом не сване. Сматра се да је негде у ово време метеор ударио у Земљу и произвео облак прашине који је потпуно блокирао сунчеву светлост током наредних неколико година. То је довело до изумирања диносауруса, драматичних промена у биосфери и омогућило развој људске врсте.
Извор: РТС
