Пластика такође привлачи и концентрише друге загађиваче из околне морске воде, што представља ризик од контаминације за оне врсте које је потом поједу. Научници проучавају утицај те контаминације на рибу и шкољке, као и могући утицај који може имати на здравље људи
„Пластика сада загађује све димензије нашег океана од морске површине до морског дна, удаљених плажа и арктичког морског леда. Утицај океанске пластике на морске врсте добро је документован, научници су забринути због потенцијалне претње пластике врстама на врху морског ланца исхране: људима", истакао је Николас Малос један од директора организације „Trash Free Sea Ocean Conservancy".
Од планктона до китова, животиње преко океанских екосистема биле су контаминиране пластиком. Пластика је пронађена у 59 одсто морских птица попут албатроса и пеликана, у 100 одсто врста морских корњача и више од 25 одсто рибе узоркованих с тржишта морских плодова широм света.
Свет се бори са пандемијом коронавируса, а све више заштитне опреме завршава у морима и океанима и угрожава њихове становнике.
Сваког месеца баци се 129 милијарди заштитних маски и 65 милијарди рукавица, које заврше у природи, на обалама широм света и у водама, наводи организација "Ocean Conservancy".
Стручњаци упозаравају да због неадекватног одлагања медицинског отпада, он завршава у океанима где највише угрожава китове.
Решавање проблема пластике у океану почиње на копну. Смањење употребе пластике, посебно производа за једнократну употребу и сакупљање и рециклирање пластике у земљама у развоју могу помоћи у смањењу количине пластичног отпада који улази у океан.
Извор: РТС
