У српском народу и цјелокупном православљу поштован је као строг и непоколебљив проповједник хришћанских вриједности.
Према предању, Свети Илија је био међу пророцима који су се на Тавору поклонили Исусу Христу на дан Преображења Господњег, када се јавио ученицима са поукама нове вјере, па се зато лик Светог Илије слика на преображенским празничним иконама.
Свети Илија је присутан и у визији Светог Јована Богослова у којој се његова улога везује за будућност хришћанске цркве и други долазак на земљу Христа Спаситеља – ново преображење коме се нада и у који вјерује хришћански свијет.
Према књизи Откривења Јовановог, други долазак Христов најавиће Свети Илија са старозавјетним пророком Енохом и њиховим страдањем треба да почне ново преображење човјечанства.
Вјерује се да Свети Илија није умро већ да се жив, пламеним кочијама, вазнио на Небо, па се та сцена слика на празничким илинданским иконама.
Позната је и сцена са Светим Илијом у пећини, у коју се склонио од охолог цара Ахава, а гавран му доноси храну.
Илија Тесвићанин рођен је у Тесвиту у Израиљу у деветом вијеку прије Христа /816. године/. Био је жртва прогона цара Ахава који је под утицајем своје жене Језавеље напустио Мојсијеву вјеру и "славио туђе богове".
Према народном вјеровању и традицији, Свети Илија се вози у ватреним кочијама која вуку четири коња, из чијих ноздрва избија пламен, а грмљавина је тутњава његових кола којима се вози по небу и облацима.
Свети Илија Громовник, како га још зову у народу, пада у најсушније и најтоплије доба године, а обичај је да се на тај празник не ради у пољу – да се не би навукао гњев светитеља.
Извор: РТРС
