"Тачно је да су уведене санкције Босни и Херцеговиони и та држава неће учествовати у доношењу одлука о питањима буџета Европске енергетске заједнице и извршења буџета у периоду од двије године, осим ако у међувремену отклони предметне повреде", рекао је Копач, преноси Индикатор, позивајући се на портал Истрага.
Одлука о санкцијама донијета је крајем прошле године, а ЕЕЗ је њен садржај објавила у четвртак. Раније је било неколико упозорења да би због кршења међународних правила, БиХ могла бити кажњена.
Међу разлозима који су иницирали доношење те одлуке наводи се да се само у БиХ од свих земаља чланица Енергетске заједнице, када су у питану нафтни деривати, може још увијек користити Еуро 3, док је европски стандард Еуро 5.
БиХ допушта већу количину сумпора у нафтним дериватима како би "подржала домаћу производњу" у Рафинерији у Броду, али иза те одлуке, према информацијама Истраге, скрива се и нафтни лоби, односно увозници нафте и нафтних деривата из оба ентитета.
Други разлог због којих су уведене санкције је тај што није усвојен државни закон о регулатору електричне енергије и природног гаса, преносу и тржишту електричне енергије.
Наиме, од 2017. године је у процедури тај закон, али је прошли сазив Савјета министара ентитетима послао различите материјале, тако да није дошло до усаглашавања. Према том закону, планирано је да се надлежност за питања гаса пребаци на Државну регулаторну комисију за електричну енергију ДЕРК. Међутим, кадрови из Републике Српске на државном нивоу тренутно блокирају усвајање тог закона. Према информацијама Истраге, усвајање тог закона тражи и ММФ и то је један од предуслова за нову траншу БиХ, пише у тексту.
Извор: Глас Српске
