Рођени су у Солуну, у кући знаменитих и богатих родитеља. Старији брат Методије провео је као официр десет година међу Словенима /македонским/ и тако научио словенски језик.
По повратку у Грчку замонашио се, а мало послије тога придружио му се и млађи брат Ћирило /Константин/.
Када је хазарски цар Каган тражио од цара Михаила проповиједнике хришћанства, цар му је послао браћу Ћирила и Методија.
Они су убиједили прво Кагана, а затим и много народа превели у хришћанство.
По повратку у Цариград саставили су словенску азбуку од 38 слова и почели да преводе црквене књиге са грчког на словенски.
На позив кнеза Растислава отишли су у Моравију да шире вјеру Христову, а умножене црквене књиге подијелили су свештеницима да уче омладину.
На папин позив стигли су у Рим, гдје се Ћирило разболио и умро 14. фебруара 869. године.
Методије се потом вратио у Моравију и наставио са ширењем вјере међу Словенима све до упокојења 6. априла 885. године.
Његово дјело наставили су његови ученици са светим Климентом, као епископом на челу. Прешли су Дунав и стигли на југ, у Македонију /Охрид/ и ту продужили започети посао браће Ћирила и Методија.
Код Руса, Украјинаца, Бугара, Македонаца, Словака и Чеха Дан Светих
Ћирила и Методија је Дан словенске писмености и културе. Код
православних народа он се обиљежава 24. маја.
Извор: срна
