Елчић је нагласио да је филм “Светлост и сенке – и уметнике убијају зар не?” српска прича која је на умјетнички начин успјела да се пробије у свијет и да освоји Париз, Берлин, Брисел, али и Азију и Америку.
– Само умјетношћу можемо превазићи границе. Ако се филм прави из дневнополитичке, српске визуре, остаје само у нашим оквирима. Тако да је ово аксиом, умјетнички филм који је тренутно најнаграђиванији у Европи и вјероватно ће бити и у свијету за ову годину. Филм је тек почео фестивалски живот, а недостају још само двије награде да буде најнаграђиванији европски филм – рекао је Елчић.
Он је навео да је у току припрема за дугометражни филм који би требао да буде завршен на годишњицу Шумановићевог рођења 22. јануара и најавио да ће филм “Светлост и сенке” захваљујући томе што је ријеч о арт-филму бити представљен и у Загребу без обзира што је то прича о усташама које су га убиле.
Елчић је нагласио да је за њега током рада на филму било најинтересантније Шумановићево стваралачко трагање.
– Шумановић је свакако један од најталентованијих умјетника 20. вијека. Покушавао је да нађе свој стил, да се пронађе и у том трагању кроз вртлоге највећих потреса у 20. вијеку. Све се види кроз његово стваралаштво, та његова голгота и унутрашња борба – рекао је Елчић.
Он је навео да је Шумановић на крају нашао свој стил и назвао га “како знам и умијем”, а тако ће се звати и дугометражни филм о њему који је у плану.
– Кратки филм о њему назван је Светлост и сенке. Он је сликар свјетлости и борио се између свјетлости и ратних сјенки које су се надвиле над њим. Говорио је да је најљепше свјетло које постоји у Шиду. Вратио се у Шид. Тамо је остао. Сјенка га је поново покрила тим несрећним догађајем и његовим убиством, али свјетлост остаје да сија – рекао је Елчић.
Он је навео да се о Шумановићу након Другог свјетског рата није причало због околности у којим је убијен, односно због чињенице да су га убиле усташе, те да је тако један од највећих, не само српских него и европских умјетника, остао у запећку.
– Ми смо током рада на филму снимили 400 слика, оргинална документа – од Париза, до Загреба, Ријеке, Скопља, Новог Сада. Не постоји ниједно његово дјело, ниједан његов оригинални рукопис који нисмо урадили, тако да је то прича која је бацила свјетло на нешто што смо заборавили. Нисмо имали ниједан филм о Сави Шумановићу од оног Саше Петровића из шездесетих година. Ми смо га освијетлили још једном онако како припада његовом дјелу – поручио је Елчић.
У ноћи између 29. и 30. августа 1942. године усташе су стријељале Саву Шумановића, једног од најзначајнијих српских сликара 20. вијека. Шумановић је ухапшен у Шиду док је сликао, свирепо је претучен у затвору у данашњој Сремској Митровици, а потом стријељан сломљених костију обе шаке заједно са још 150 Срба.
Сава Шумановић рођен у Винковцима 22. јануара 1896. године. Његов опус обухвата 800 слика и 400 цртежа и скица. Уврштен је у 100 најзнаменитијих Срба.
Извор: srna.rs
