Ovako istoričar Slobodan Janković komentariše podizanje
spomenika kralju Tvrtku I Kotromaniću u centru Sarajeva.
Podsećamo, već duže vreme, gradonačelnica Sarajeva
Benjamina Karić zalaže se za podizanje spomenika ovom srednjevekovnom vladaru,
a nedavno je, u noćnoj akciji, spomenik postavljen ispred zgrade Predsedništva
BiH.
Benjamina Karić posejala novo seme razdora
Karićeva je postavljanje spomenika propratila objavom na
društvenim mrežama uz reči vernosti „tisućljetnoj domovini“ i time pokrenula
žestoku polemiku o tome ko je bio Tvrtko I.
Karićeva je sa revizijom istorije srednjevekovne Bosne
počela pre dve godine, kada je ustvrdila da kralj Tvrtko nije krunisan u
manastiru Mileševi, što je prihvaćeno i u srpskoj i inostranoj istoriografiji,
već u mestu Mili kod Visokog. Uz to, Karićeva je zloupotrebila još jedan
istorijski dokument, povelju Kulina bana Dubrovniku, na čiju godišnjicu
izdavanja je spomenik kralju Tvrtku podignut.
Iz Republike Srpske odmah su stigle oštre reakcije, pre
svega, zato što na spomeniku piše da je Tvrtko bio bosanski kralj, dok je pravi
naziv njegove kraljevske titule zapravo bio „kralj Srba, Bosne i Humske
zemlje“.
Gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković najavio je
podizanje spomenika kralju Tvrtku i u prestonici Republike Srpske, jer, kako je
rekao, prisvajanjem srednjovekovnog srpskog vladara Tvrtka i Kotromanića
gradonačelnica Sarajeva i njeni saradnici čine grubo prekrajanje istorije sa
ciljem popunjavanja istorijskih rupa svog naroda i prikupljanja
dnevnopolitičkih poena.
Srednjevekovna Bosna je bila srpska država
Prema Jankovićevim rečima, dobro je što je spomenik kralju
Tvrtku podignut, jer on jeste bio vladar Bosne. Sa druge strane, dobro je što
se promoviše ljiljan kao jedan od hrišćanskih simbola – ljiljan je, objašnjava
Janković, stilizovani krst koji se kao takav može naći na svim meridijanima
hrišćanskog sveta.
„Ono što je nesumnjivo, ono u šta istorijska nauka nema
dileme, jeste da je srednjevekovna Bosna srpska država, a Tvrtko je bio srpski
vladar jer se i pre njega Kotromanići potpisuju svoje povelje jasno ukazujući
da pišu i govore srpskim jezikom. Tvrtko je uzeo srpsku krunu – zato se i
krunisao u manastiru Mileševa – on je bio kralj Srba, a bio je i kralj Bosne.
Dakle, Bosne kao teritorijalne jedinice, a Srba kao naroda“, objašnjava naš
sagovornik.
O bosanskoj srednjevekovnoj državnosti nije problematično
govoriti, pa ni o povelji Kulina bana Dubrovniku kao prvom sačuvanom dokumentu
koji govori o postojanju bosanske države, ali upravo u toj povelji pominje se
srpski jezik, dodaje Janković. Tako da se, prema njegovim rečima, radi o
srpskoj državnosti.
Pokušaj izgradnje bošnjačkog identiteta
Prema rečima savetnika predsednika Republike Srpske Ognjena
Tadića, današnji Bošnjaci svoj identitet grade na onome što je srpska
istoriografija tretirala kao sporedne srpske vladare, kao što rade i novopečeni
crnogorski nacionalisti.
„To što srpska istoriografija nije Kotromanićima dala
centralno mesto, potpuno je opravdano, jer ona nije imala centralno mesto u
izgradnji srpske srednjevekovne države. Ali je njeno sporedno mesto bilo jako
značajno za kasnije čuvanje krune i očuvanje srpskog identiteta, koji u
državnopravnom smislu nestaje tek sa padom istočne Hercegovine i Kosača. Kako
je sve to bilo sporedno za srpsku istoriografiju, današnji Bošnjaci su našli
prostor da na razvalinama te istorije pokušaju da naprave bošnjački identitet“,
objašnjava Tadić.
Međutim, ključni problem Bošnjaka je to što se Srbi u BiH nikada
nisu odrekli svog srednjevekovnog iskustva, dodaje on.
Spomenik Tvrtku će tek postati problematičan – ali za
Bošnjake
Spomenik Tvrtku I sam po sebi nije problematičan. Spomenici
ovom vladaru postoje i u Tuzli i Herceg Novom, podseća Tadić. Međutim,
sarajevski spomenik tek će postati problematičan, kada građani Sarajeva u
svakodnevnom susretu sa njim postane susret, kako kaže, sa sopstvenim precima
koji nisu bili u islamu i sa kojima moraju da se pomire., kako bi svi ostali u
BiH mogli da žive u miru.
„Ništa protiv tog spomenika nemam, naprotiv, mislim da je na
pravom mestu. Mislim i nadam se da će pomoći brojnim ljudima, današnjim
Bošnjacima, da se pomire sa sopstvenom prošlošću, jer je to jedini način da
shvate da su prirodne veze između nas, o kojima stalno govorimo, mnogo čvršće
ego što se dozvoljava da se o tome priča“, naglašava Tadić.
Sva srpska deca u BiH učena su da su muslimani i katolici
rođaci koji su zbog ropstva i okupacije bili prisiljeni da menjaju veru da bi
preživeli.
„Ta činjenica je za mene i moje sunarodnike uvek bila zid
plača i tuge podeljenosti mog sopstvenog naroda koja stvara trajan, krvav nemir
u našim životima, u prošlosti, nadam se ne u budućnosti“, kaže Tadić.
Međutim, kada se pokrene pitanje o zajedničkom poreklu, o
zajedničkim precima, od strane Bošnjaka vlada muk. Ne žele da znaju niti da
istražuju kako su se zvali njihovi preci. Zato se njihova, kako naš sagovornik
kaže, tragikomična istoriografija zasniva na tezama da su u Bosni prvo bile
piramide, pa je njome vladao neki Tvrtko koji za sebe nije znao ni ko je ni šta
je, pa su onda došli Turci koji su uveli red i dali narodu identitet.
„Tu se posebno insistira na tome da je Bosna bila
kraljevina, što je apsolutno netačno. Bosna je, kao i Zahumlje, Zapadne strane
i Primorje, bila jedna od teritorija iz naslova srpskog kralja Tvrtka I
Kotromanića. Nikada sama po sebi nije bila kraljevina. Zato je i ovo podizanje
spomenika, podizanje spomenika srpskom kralju, kralju okrunjenom srpskom
krunom, koju je mogao dobiti jedino po pravoslavnom obredu“, ističe Tadić.
Podizanje spomenika kralju Tvrtku, sa istorijske tačke
gledišta je velika pravda. Ostaje nada da spomenik neće biti uklonjen, već da
će mu se građani obraćati sa poštovanjem sa kojim bi trebalo da se obraćaju
sopstvenim precima iz tog vremena, zaključuje Tadić.
Izvor: sputnikportal.rs
Foto: rtrs.tv
