БАЊА ЛУКА – Изградња гасовода "Сава" кроз сјевер Републике Српске до 2012. године све је извјеснија, јер ће се у његово финансирање укључити руске компаније и новосадски "Србијагас", тврди концесионар тог пројекта.
Радомир Њежић, сувласник фирме "Славија интернационал" из Лакташа, која има концесију за изградњу гасовода "Сава", потврдио је да са заинтересованим инвеститорима приводи крају преговоре о уласку у тај пројекат.
"Разговори о промјени власничке структуре ‘Славија интернационала’ у коју би ушле руске компаније и једним дијелом ‘Србијагас’ су интензивирани и биће окончани у најскоријем периоду", рекао је Њежић, пишу "Независне новине" у сутрашњем броју.
Он је оцијенио да ће на тај начин увелико бити олакшана реализација пројекта изградње тог магистралног гасовода, који ће ићи од границе са Србијом преко Бијељине до Новог Града, дужине од око 460 километара.
"Наше опредјељење је што бржа гасификација РС, што ћемо постићи са нашим партнерима који ће нас практично спојити на гасовод ‘Јужни ток’ са трасом од Русије ка Италији", истакао је Њежић.
Он је нагласио да ће у уторак, 20. октобра у Београду, приликом потписивања уговора о оснивању заједничког предузећа "Србијагаса" и руског "Газпрома", бити утврђене и дугорочне испоруке гаса за РС кроз гасовод "Сава" у количини од око милијарду кубних метара годишње.
Њежић је додао да ће за потрошаче и индустрију РС и прије изградње тог гасовода, чији је завршетак планиран до 2012. године, бити обезбијеђене потребне количине гаса из складишта у Банатском Двору.
У Министарству индустрије, енергетике и рударства РС истичу да је гасификација Српске један од приоритета владе, у оквиру чега је предложена нова студија развоја гасног сектора.
"Концепт гасификације РС, који је предвиђен претходном студијом из 1998. године, мора се промијенити с обзиром на то да ће се РС умјесто гасовода ‘Набуко’, ослонити на гасоводе ‘Сава’ и ‘Јужни ток'", изјавила је помоћник министра задужена за енергенте Драгана Калабић.
Она је указала да ће нова студија предвидјети будуће потрошаче, међу којима би били значајни индустријски капацитети који би користили гас, попут рафинерија у Броду и Модричи, планираног трећег блока термоелектране у Угљевику и енергане-топлане у Бањалуци.
