Српски народ који живи у Федерацији Босне и Херцеговине није у равноправном положају са друга два народа, хрватским и бошњачким, иако у правном смислу уживају конститутивност у оба ентитета у БиХ, закључак је анализе коју је спровело Министарство за дијаспору у склопу припреме Стратегије очувања и јачања односа матичне државе са Србима у региону.
У Закључку се истиче да посебан проблем представља повратак избјеглих и расељених Срба у Федерацију БиХ, као и повратак њихових имовинских и других права. У пракси, то се негативно рефлектује и на остваривање других права, као што су право на рад или права у култури и просвети.
Један од приоритета у наредном периоду биће да се ојача инфраструктура за међусрпску комуникацију и координацију, а с циљем да се поспјеше цивилне иницијативе Срба у БиХ, њихов мониторинг, као и редовно правно савјетовање и повећање броја запослених Срба у органима у државној управи и локалној самоуправи.
Министарство за дијаспору ће се залагати да циљ државне политике према Србима у региону буде очување становништва у областима у којима српски народ живи, а била су поприште ратова, прогона, економског пропадања и исељавања. Приоритет је повратак протераних у своје домове, кроз досљедно поштовање њихових грађанских права и слобода. Овим ће се јасно показати да Србија жели стабилност у региону и флексибилност у односима са сусједним државама и у међудржавној сарадњи.
Министарство за дијаспору припрема Стратегију очувања и јачања односа матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону, у складу са недавно усвојеним Законом о дијаспори и Србима у региону. Стратегија се припрема у сарадњи са удружењима и савезима дијаспоре и невладиним сектором у Србији.
