Академик Добрица Ћосић до краја овог мјесеца биће номинован за Нобелову награду за књижевност за 2011. годину.
Приједлог ће услиједити послије тачно пола вијека откако је Иво Андрић примио најзначајније планетарно признање за писану ријеч, али и у години када аутор романа „Корени”, „Деобе”, „Време смрти”, „Време зла” и четрдесетак других литерарних дјела, отвара своју десету деценију живота.
Иницијатор номинације је проф. др Светислав Јарић из Новог Сада.
„Добрица Ћосић је несумњиво највећи живи европски писац послије Солжењицина, а највјероватније и најзначајнији српски писац уопште”, каже др Јарић.
За номинацију Нобеловом комитету већ је припремљен пледоаје – књига, која носи назив „Добрица Ћосић као философ”. Професор Јарић у овом, како каже, тренутно само радном материјалу, поред духовно-књижевног портрета, разматра славног српског писца и као философа и мислиоца.
Према Јарићевим ријечима, Добрица Ћосић је номинацију невољно прихватио, а својим потписима подржаће је предсједник Академије Републике Српске Рајко Кузмановић, ректор Београдског универзитета Бранко Ковачевић, Љубиша Ракић, Гојко Тешић, Љубомир Зуковић, Љубомир Тадић, Матија Бећковић, Миодраг Радовић, Милорад Екмечић, Мирослав Егерић, Гојко Ђого, Миро Вуксановић, Перо Зубац, Чедомир Попов, Душан Ковачевић, Душан Кецмановић, Емир Кустурица, Јадранка Јовановић… Наравно, иза приједлога ће стати и Удружење књижевника Србије.
– Номинацију ће, такође, подржати Ноам Чомски, Едгар Морен, Петер Хандке и Јелена Гускова, а видећемо да анимирамо Милана Кундеру и Гинтера Граса. Патријарха Иринеја, који дубоко разумије дјело Добрице Ћосића, али и национални значај овог подухвата, замолићемо за благослов – објашњава наш саговорник.
Крај јануара је посљедњи рок за предају номинације, послије чега слиједи тростепена процедура: до априла и јуна списак се сужава, а у септембру је већ скоро познато ко ће бити лауреат. Ћосић је већ био предлаган за Нобелову награду за књижевност 1983. и 1989. године.
