Nije lako, to jest veoma je teško raditi u atmosferi u kojoj niko nije želio da ima sluha ni razumijevanja, ili je mali broj ljudi želio da ima sluha i razumijevanja za napredak. Ako vam se čini da ste ovu rečenicu čuli u srijedu kada je premijer Aleksandar Vučić objašnjavao zašto razmišlja o vanrednim parlamentarnim izborima, prevarili ste se. U srijedu ste čuli da „nije lako, ni jednostavno, niti moguće raditi u atmosferi u kojoj se neprestano osporavaju očigledni rezultati i uspjesi”, a ono prvo je izgovorio 25. januara prošle godine na izbornoj skupštini SNS-a kada je objavio da se definitivno ide na vanredne parlamentarne izbore.

Tri dana kasnije vlada Ivice Dačića je utvrdila prijedlog za raspuštanje Narodne skupštine i raspisivanje izbora, obrazlažući to neophodnošću obezbjeđivanja što šire društvene podrške ubrzanim reformama i modernizaciji Srbije. Sutradan, 29. januara, predsednik Tomislav Nikolić raspisao je vanredne izbore za 16. mart. Epilog je poznat. „Naprednjački cunami” počistio je političku scenu osvojivši natpolovičan broj mandata u republičkoj skupštini.

Činilo se da je sa 136 naprednjačkih poslanika i ukupno dvotrećinskom podrškom u parlamentu Vučićeva vlada osigurala sebi četvorogodišnje trajanje bez trzavica, ali i mandat da, bez pretjeranog taktiziranja, povlači poteze koje smatra najsvrsishodnijim. Ipak, izgleda da ponovo ima nešto u atmosferi...

I ako Vučić prelomi da se opet ide na parlamentarne izbore (a to znači zajedno sa pokrajinskim i lokalnim kojima je redovan termin u rano proljeće), moglo bi se dogoditi da predsjednik Nikolić za tri i po godine svog mandata dva puta potpisuje ukaz o raspuštanju Narodne skupštine i raspisuje vanredne izbore.

Međutim, šta je to konkretno što premijeru otežava posao, šta je to toliko „nenormalno” u sadašnjoj situaciji u srpskom društvu što onemogućava rad vlade koja ima dvotrećinsku podršku u parlamentu?

„Mislim da se tu ne radi ni o kakvim ’nenormalnim’ pojavama. Prosto, u demokratskom društvu ako neko postavi pitanje legitimiteta, onaj ko vjeruje u svoju politiku uvijek može da kaže – hajde da izađemo na izbore da provjerimo koga narod podržava. Premijer Vučić ima tu vrstu političke hrabrosti, za razliku od Bojana Pajtića koji se grčevito drži za fotelju predsjednika pokrajinske vlade iako je svima jasno da nikakav legitimitet više ne uživa”, odgovor je Aleksandra Martinovića, visokog funkcionera Srpske napredne stranke, koji poručuje: „Ako neko sumnja u podršku građana Srbije politici ove vlade, što se tiče SNS-a mi smo u svakom trenutku spremni da provjerimo da li je građani zaista podržavaju (i mi mislimo da je podržavaju), ali smo isto spremni da provjerimo da li građani koji žive u Vojvodini podržavaju politiku DS-a i Bojana Pajtića.”

Gledajući istraživanja javnog mnjenja, reklo bi se da premijer nema razloga da žuri na izbore, ali ni da ih se plaši, jer on i njegova stranka imaju konstantnu podršku od oko 50 odsto opredjeljenih građana. Baš zbog toga što rejting koalicije na vlasti nije ugrožen ni na koji način, direktor „Ipsos stratedžik marketinga” Srđan Bogosavljević kaže za RTS da ne vidi ozbiljan i pravi razlog za prijevremene izbore. Ipak, sociolog Vladimir Vuletić može da razumije Vučićeve pritužbe na atmosferu. Kako kaže, nesumnjivo je da potezi ove vlade nisu bogzna kako popularni zbog toga što podrazumijevaju mnogo odricanja od običnog stanovništva i da zato neki imaju osećaj da postoje pritisci da se ti potezi ublaže. Otuda i potreba da se na neki način podrška stalno provjerava.

„Ti pritisci ne moraju uvek biti javni, od strane javnosti ili opozicije. Vjerujem da postoje mnoge opstrukcije u samoj strukturi društva – kada treba da realizujete određene planove. Pretpostavljam da je to u pitanju pre nego što su to pritisci od strane javnosti”, objašnjava Vuletić.

On ukazuje šta bi moglo zaista da se krije iza (eventualne) odluke o izborima: kada se odlučujete za prijevremene izbore, onda zapravo tražite podršku javnosti za neke poteze koje mislite da uradite a za koje pretpostavljate ili da neće biti posebno popularne ili će predstavljati svojevrsni zaokret u dosadašnjoj politici.

„Ukoliko se odluče za izbore, mislim da bi to mogao da bude signal da će možda doći do nekih promijena generalno u politici koju ova vlada vodi. Ili do učvršćivanja puta na kojem je sada. A očigledno, i o tome je bilo riječi i ranije, postoje dileme i oko toga da li su u samom SNS-u svi opredjeljeni da prate Vučićevu politiku. Oduvek se kalkuliše s tim da postoji nekakva struja koja više trpi nego što podržava premijera. I to bi mogao biti, čini mi se, nekakav razlog za izbore”, ocenjuje Vuletić.

Budući da se Vučić žalio na atmosferu u kojoj se ne priznaju rezultati vlade, ekonomista Ljubodrag Savić je, postavljajući dilemu da li su ti rezultati mnogo bolji nego što stručna javnost i opozicija hoće da priznaju, ocijenio da je istina negdje između. I, prema njegovim riječima, premijer ne treba da se osjeća ugroženim time što priča opozicija i dio javnosti.

„Mi smo prisustvovali nekom vremenu kada su oni bili opozicija i kada su mnogo žešće osporavali rezultate i neke poteze tadašnjih vlada. A šta je u stvari zadatak opozicije nego da ocjenjuje rad vlade i, u srpskim uslovima, ponekad čak vrlo nekorektno se ponaša prema potezima koje preduzimaju oni koji su u tom trenutku na vlasti. Što se tiče stručne javnosti, naravno, i u prethodnim periodima je takođe bilo osporavanja nekih rezultata. Tako da to nije ništa novo i nije ništa neuobičajeno i nisam siguran da to našem premijeru baš toliko smeta”, ocenjuje prof. Savić.

On kaže da zaista ne treba potcjenjivati neke rezultate koje je ova vlast postigla – prije svega fiskalnu konsolidaciju, to jest relativno ozdravljenje javnih finansija. S druge strane, to je postignuto po cijenu nekih odricanja jednog dijela građana Srbije, penzionera i ljudi koji rade u javnom sektoru, a pri tom se ne vidi takav napredak u štednji, na primjer, kod nekih vladinih činovnika ili kod onih koji čine javnu vlast...

„Ima, dakle, nekih stvari koje su zaista urađene i gde čovjek treba da skine kapu i da kaže ’svaka čast, majstore’, ali ima negdje i nekih stvari koje su samo u normativnom smislu definisane, ali se suštinski nije odmaklo. Da ne govorim o tome da je nezaposlenost i dalje visoka, iako nas ministar Vulin i zvanična statistika informišu da nam raste broj zaposlenih”, ukazuje prof. Savić

Ali, kako dodaje, ova vlast, slagali se s njom ili ne, vuče neke poteze – pa šta kome odgovara. Nešto pogodi, nešto ne pogodi.

Izvor: Politika.rs