Истинити догађај се, одмах на почетку, натура као обавјешење. Што може значити двије ствари. Да се хорор унапријед вади за недостатке, или је предметни догађај изразито значајан.
А овај је био предмет судског спора, под лупом штампарске пресе. Ту онда остаје мало простора за наднаравне призоре, какви су иначе неопходни хорорима.
Зато су све сцене тог типа, стављене на клупу за свједоке. Можемо, а и не морамо вјеровати. Мјесто у пороти нам је обезбјеђено цијеном биоскопске улазнице. Ваља пресудити, да ли неко ко умре слиједећи свештеникова упутства, има право на постхумну одштету? У виду попа иза решетака.
У Роузовој је било 6 демона (Каин, Јуда, Легион, Нерон, Белијал, и Луцифер сам), и умрла је приликом покушаја њихове деложације. Устрављивачки проценат овог филма, одлучним дијелом долази из звука. Да није Емилиног лица (помало рачунарски изобличаваног), и преслушавање аудио записа би произвело једнак хорорни ефекат. Уз јак шум при измјени кадра, редитељ користи и ликовност. Ситним гестама у маргинама главне теме кадра.
Ако волите филмове о суђењима, овај долази као освјежење.
(Редитељ: Скот Дериксон; Улоге: Лора Линеј, Том Вилкинсон, Џенифер Карпентер)
