(Deviza engleske kraljice Elizabete I)

Slučaj  bošnjačke “heroine„  Begije Smajić

Ne bi trebalo trošiti previše riječi za ovu gospođu  i njen   nastup u Skupštini  Republike Srpske povodom vojničke bluze koju je obukao često smeteni Vukanović zbog  zajebancije,  kojoj zajebnaciji  je često sklon  bez   previše smisla  za  mjeru... Ali, čovjek jednostavno mora  reagovati....

Begiji nije prvi put  da se  u svome obraćanju  obruši, nedvosmisleno neprijateljski (navođena razumije sa višeg novoa), na instituciju u kojoj sjedi, obučena  u tradicionalnu muslimansku žensku odoru, doduše sa otkrivenim licem  (da se jasno razumijemo, ja nemam apsolutno  ništa protiv, može da se obuče kako god želi i kad god to želi  i da je  ne skida nikada)  ali moram da se upitam  i  da upitam cjelokupnu BiH javnost kako je gospođa  Smajić  kao representativna   Bošnjakinja sa posebnim karakteristikama  one  koja  „udara“  da ne bi neko  slučajno „udario“   na ono što je doživio srpski narod od njene  nježne  armije, pogotovo na  Vozući (a presude mudžahedinima  i onima koji su s njima  seirili  nad srpskim glavama)  n e m a, pa nema.....

Mislim, dakle, na  elementarnu  kulturu  poštovanja  zastupničke funkcije, ne slobode govora, ali suvislog, nikako neistina i gluposti  - da  ne govorim  o  POZNAVANJU  „samarićanskih“ karakteristika   sopstvene Armije  BiH  -  pa se ad notam pitam  kako je  Begija   uopšte  prihvatila, ili   pristala   da   se upusti u političku borbu  sa ciljem da uđe kao zastupnica   u  SRPSKU (otpadničku)   inistutuciju narodnoga pretstavljanja,  koju (funkciju) očigledno  jedva  podnosi osim  krajem mjeseca kad primi dosta pristojnu nadoknadu za“pretrpljene muke„

Vjerovatno je i  izabrana  da  sjedi u instituciji  po zadatku, u kući  koju pljuje i omalovažava  već duže vremena, što  prikriva   tihim, do sada jedva kontrolisanim  narativom  (jer je ona sasvim obična  osoba, prava  provincijska  političarka kao i mnoge druge, pa se može reći da se uklapa  u prosjek što se toga tiče),  bez  ikakve lične  i političke  harizme, koju njen kolega Bratić ipak  ima.

Imajući to u vidu nema nikakve  koristi, niti smisla od nje očekivati da  SHVATA šta je rekla, a posebno  da nešto zna o odlukama Haškog tribunala, a i da zna (u šta sumnjam), njoj je  jedino bilo važno  i   danas    je važno  - da se  osuđuju   SRBI i njihove vođe – koliko, kako, sa kojim obrazloženjem, a da ne govorim  da  Srbi    s m i j u    nešto da  pitaju, prigovore   ili komentarišu (ovdje meni ne pada na pamet, što bi možda gospođa  Begija  očekivala, da o ovome pišem dalje, pa da dopadnem, dobro ... Matrica žrtve i dželata postala je istina koju kao mantru ponavljaju oni koji ne gledaju ni iza sebe, ni ispred sebe. Oni žive  u svom virtualnom svijetu. U tački koja  je cementirana, čak i za razgovore.

Od neki dan, Begija,  praktično neuočljiva  i  anonimna osoba,   neprimjerenim  blaćenjem    urbi et orbi  VOJSKE   REPUBLIKE SRPSKE  i   njihove  genocidne   i  „presuđene“  vojske  i  „zbog  uniforme  (kakava  glupost, to je  vojnička   bluza, varijante naravno postoje, svake armije/vojske svijeta  za koju znam da  ih ima, osim srpske u ruske),  postaje heroina  onih koji   znaju samo za jednu istinu   - SVOJU..   Tako  je  vojničku  bluzu,   nesumnjivo kao metaforu  svoje mržnje, a zapravo pravi  okidač, koji nije mogla da izdrži i iskoristila, mada bi  voljela da je to, recimo, na  sebi imao neko od nesimpatičnih, odvratnih   poziconara, jer bi  tada   uvreda bila   jača i  društvene mreže bi je hvalile još  snažnije  kao  borca za bošnjačku stvar među  secesionistima „manjeg“  entiteta, jer  Vukanović,   što   postaje  vrlo očigledno, nije  neomiljen u Federaciji. Dapače, kako izgleda.

Pri  tome Begija  glatko uzima  dvije  plate – dakle  kao  javna (!) ličnost (a čujem da je završila  fakultet , mada se to u njenom   načinu kako govori ne bi  moglo primijetiti), pokazala je  da   nema  nikakvu  moralnu  zadršku  ni  poštovanja prema   Skupštini, ali ima  HRABROSTI da pokaže svojima  da smije  i  može izjaviti  skandalozno, svjesno, s namjerom  potpunu NEISTINU – lupetajući  laički   o  „osudi   VRS   za  genocid“, kao pravnoj činjenici, što ona izgovara  bez sekunde razmišljanja. Ona udara, kako rekoh, da ne bi bila udarena .. Heroina  izgleda  nije  saslušala  do kraja „naputak“ koji  joj je dat od osobe  koja,  takođe, ne zna puno o pravnim činjenicama brojnih  presuda Haga ali i Sarajeva..  Pričati  Begiji   šta piše u kojem dolumentu potpuno je izlišno. Njena percepcija ne ide dalje od  „Srbi su genocidan narod„  Tačka.

Ne  treba očekivati da se Begija izvinjava. Da je imala obraza, makar i  lažnog, mrvicu pristojnosti – ne bi izgovorila  to što je izgovorila. Ona se  potpuno otvorila   srpskoj javnosti, koja opet  neće tražiti ni neku, kakvu god, odgovornost za laž i objedu koju je izgovorila, stalno misleći, valjda, proći će, pa nije ništa dovijeka - a  znamo svi    to  je  učinila namjerno, jasno i  glasno.  Potpuno svjesno. Baš  kao i čuveni Salkić  u  funkciji potpredsjednika  Republike Srpske -  to je ista škola.

Ali, šta jeste trebalo učiniti, naravno ovo je lični stav, na koji imam pravo..

Svaka pohvala potpredsjedniku  Skupštine  za svaku izgovorenu rečenicu  i   mudroj,  suzdržanoj  poruci  dr Sonje Karadžić -   ali trebalo je  odmah, nakon što je „heroina“  izgovorila  to što je izgovorila, p o z v a t i   poslanike   da   SVI n a p u s t e  skuštinsku salu, na neko vrijeme, na koliko nije bitno, ali  poručiti  da su   u   osudi    Begijine    izjave   jedinstveni, da su  svi zajedno nepopravljivo  uvređeni čak i da jeste izrekla nešto nalik izvinjenju –a nije ...I neće.   Toliko duguju   prolivenoj  krvi  boraca  srpskih,   preživjelim borcima, invalidima, borcima   palim   i onima  koji su pali kasnije (neka me hvata za riječ ko hoće  i kako hoće, ali ne može polemisati sa mnom)  a  ima još živih onih  koji su stvarali Republiku Srpsku  i   formirali  njenu odbrambenu, otadžbinsku Vojsku. Do tada postojale su već odavno zelene beretke i ini, a sve nisu bili vojska.

Komentari su brojni. I treba da ih bude. Ali, zar i mi  ne možemo da   udarimo, baš  onako kako je  udarila  Elizabeta I (ko je gledao  izvanredan film,  da ne kažem da je čitao  o moćnoj  kraljici. Mnogi ništa ne čitaju  -  hrabroj pobjednici -   zna   o čemu   govorim) ali   borbom znalaca, stručnjaka, diplomata, obrazovanih ljudi, dijaspore, lobista   na  evropskom i  svjetskom planu, preko naših prijatelja (valjda ih imamo, neki su to  dokazali  urbi et orbi   u II  svjetskom ratu, ginući rame uz rame  s  našim proleterskim divizijama, šumadijskim ličkim i krajiškim brigadama) oslobadjajući Beograd.. Dobro, sada će se javiti oni koji inače mrze Ruse, a ne znaju zašto, tek mrze ih,  mora se neko gurnuti u mulj da ispliva pravi  otpad  - tako  da nam niko ne može  oduzeti ono za  šta se borila srpska elita stvaranjem Republike Srpske   (ko je  bila  ta elita  zna  se) i njena  ponosna VRS  – ne dozvoljavajući  da  bošnjačka  „istina“  o  njima kao jedinoj   žrtvi  rata,  koja se samo branila   -  postane naš usud, naša  zla sudbina zato što ustuknemo, jer je i kod nas bilo i zločinaca i neljudi, kao i u svakom ratu.

Puno je razloga što se neki  od nas  boje, što im  borba za fotelje  i velika primanja (jasno ponašanja nekih opozicionara  zabrinutih za sudbinu naroda, a gluvih za uvrede koje neće prestati  ni kad dođu, ako ONI dođu  na vlast, jednom ponižen - ponižen  si za sva vremena !)   zamagli  sramotu i ljagu koju nam  godinama i uporno nameću Bošnjaci i njihovi prijatelji...  Da ne govorim o idealima koji su  preostali samo malom broju političara u Republici Srpskoj. Druga su milioni,  vile , Maldivi, Zanzibar  itd.

Jasno je da ne samo  Begija  Smajić,  Bisera   Turković, čuveni Džaferović, lepršavi Komšić itd. zadaju udarce Srbima   jedan za drugim, pogotovo onima koji su neposlušni.  Njima  slijede sankcije. Poslušni  dobiju sve. Oni koji s e  ne mire  sa  poniznim  ponašanjem  „guraju Republiku u ambis“. U šta  je guraju  ovi drugi.  Neka progovore kako vide budućnost Republike Srpske  u njihovoj vladavini? Hoće li  to  biti:   Pokornost !  Tolerancija ?!   Umiljatost !? Prihvatanje ?   Šta će se  to  bitno promijeniti u ponašanju Bošnjaka u odnosu na   manji entitet ? Zaboga,  da li su  svi zaboravili  lekcije  iz istorije ? Pristanite, pa  će sve  biti  bolje kaže EU  Amerika i ini, saradnici nacista i kolaboracionisti, ona Amerika  koja je prije drugoga rata, a i poslije   slavila  Srbe, poštovala njihove naučnike, književnike A sada ?  NIje valjda da su uspjeli oni koji su 1945 bježali glavom bez obzira  ubijediti  sinove i unuke  da su Srbi bili gori od Huna i Tatar?  Sada  smo  loši ljudi tj. genocidaši ! Svaka čast!

I to znamo iz istorije da onaj  ko kapitulira –nije zaslužio poštovanje. Onaj ko služi jednom gospodaru, služiće svima. Nije ovo  patetična priča, ne  ovo je istina  za one kojima istina  o srpskim stradanjima, bivšim i nedavnim,   nije strana, ni  nepoznata, koji ne  zaboravljaju ko su i čiji su. A  takvi sugurno mogu u svome rodoslovu naći  Solunce, heroje,  borce,  neustrašive  branioce  roda i plemena, ali   i doktore nauka, Sorbonce sa  ostavljenim dokazima, diplomama  itd. ,ljekare advokate, obrazovane ljude – a ne kukavice i poltrone.  Begija je samo još jedna mrziteljka  onih koji ne prihvataju i neće prihvatiti da su ubice i genocidaši. Nikad.   

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (11.02.2022.)