У Србији се сутра прославља Дан државности у знак сјећања на 15. фебруар 1804. године, када је на Сретење под вођством Карађорђа почео Први српски устанак против Турака, и на 15. фебруар 1835. године, када је донесен први Устав Србије који је означио почетак савремене српске државности.

"Петнаести фебруар као Дан државности Србије уведен је после петооктобарских промена и заменио је дан државности који је слављен у Милошевићево време, 28. марта, када је наводно Србија из три дела постала цела. Данас је 2010. година па Србија из та три дела није цела", рекао је директор београдског Института за савремену историју Србије Момо Павловић.

Он је навео да су се 15. фебруара десила два важна историјска догађаја која су опредијелила суштину српског народа и државе, а посебно модерне српске државе.

На Сретење 1804. године Карађорђе је извикан за вођу устанка и покренуо је народ на устанак против турске тираније што је, наводи Павловић, послије разних перипетија резултирало стварањем модерне српске државе.

"На исти дан 1835. године други вођа, Милош Обреновић, сазвао је народну скупштину и прогласио устав којим је ограничио сопствену власт и којим је народу и сваком загарантована сва права, онако како их човечанство прописује. Тај устав кореспондирао је са најслободоумнијим идејама, а био је надахнут белгијским уставом", појаснио је Павловић.

Павловић је рекао да 15. фебруар означава и српско кретање од истока према западу, од оријенталних навика, оријенталне Турске према Европи и примјетио да се Србија на том путу креће већ два вијека, а да изгледа да још није допутовала на запад, нити прихваћена, већ је заглаваљена на том путу између истока и запада.

"Ми 2010. године тај дан обележавамо у ситуацији када не знамо границе сопствене државе, дакле после два века ми понављамо радње које смо понављали кроз историју, да се боримо за целовитост сопствене државе", рекао је Павловић.

Он је навео да је Србија у вријеме Првог српског устанка и касније доношења Устава имала снажну тежњу да се ослободи оријенталних деспотија и уђе у круг тада важећих европских вриједности - слободе, демократије и ограничене власти државе.

Устав из 1835. године међутим, није био прихваћен од великих сила - Русије и Турске и Обреновић је врло брзо морао да те уставне норме анулира.

Павловић је навео да Србију данас на путу ка Европи спречава перманентан проблем сиромаштва, недостатка људи који Србију могу да "повуку напријед", али и укрштени интереси сусједа и свјетских сила.

"Са тим нашим хроничним недостацима у средствима и визионарима, као и суочена са укрштеним интересима суседа и великих и моћних европских и светских сила, Србија је данас ту где јесте: да не зна где су јој границе, да јој је један део државе окупиран, да се пред нашим очима ствара нова држава и да смо стављени у ситуацију да то не само посматрамо него да немоћно прихватамо ту реалност", закључио је Павловић.

Поводом Дана државности вечерас у 20.00 часова у Народном позоришту у Београду биће одржана свечана академија на којој ће говорити премијер Србије Мирко Цветковић.

Свечаности ће присуствовати и предсједник и премијер Републике Српске Рајко Кузмановић и Милорад Додик, највиши званичници Србије, представници дипломатских мисија, међународних организација и угледне личности из области науке, умјетности и културе.

Централна манифестација за прославу Дана државности биће одржана сутра у Орашцу код Аранђеловца, гдје је прије 206. година избио Први српски устанак.

На споменик устаницима биће положени вијенци, а у току церемоније окупљенима ће се обратити министар вјера Србије Богољуб Шијаковић, принц Александар Карађорђевић и предсједник привременог органа у Аранђеловцу Влада Гајић.

У цркви Светог Ђорша на Опленцу у Тополи ће у 12.30 часова, уз државне и војне почасти, бити одата пошта изгинулим српским устаницима и положени вијенци на саркофаг вожда Карађорђа.

Предсједник Србије Борис Тадић положиће сутра вијенце на гроб Незнаног јунака на Авали.

Свечану академију у Народном позоришту и централну државну церемонију у Орашцу директно ће преносити Радио - телевизија Србије.