Svijet

Пад Рајхстага и самоубиство Хитлера

Тридесети април 1945. годне симболично је означио крај Другог свјетског рата - тада су трупе Црвене армије заузеле Рајхстаг у Берлину, а нацистички лидер Адолф Хитлер извршио самоубиство.

Топовски пакао на зеловским висовима

У склопу једне од највећих војних операција - битке за Берлин, која је почела 16. априла и трајала до 5. маја, совјетске јединице су након тешких борби заузеле Рајхстаг и остале владине зграде у центру града.

У овој бици са обје стране учествовало је 3,5 милиона војника, више од 50.000 артиљеријских оруђа и 10.000 тенкова.

Совјети су у офанзиву кренули са 200 дивизија, док су Нијемци имали 150.

Током тих борби Црвена армија је изгубила 361.000 бораца, док је број погинулих њемачких војника до данас непозат.

Велики отпор Нијемци су пружили на Зеловским Висовима, гдје су саградили низове ровова, бункера и обрамбених положаја. Врло добро су их осигурали и укопали. Совјети су дочекани убитачном ватром топова.

Након побједе код Зелова, услиједио је завршни обрачун у самом Берлину.

Очајничка одбрана нијемаца

Берлин је бранило око 500.000 њемачких војника, врло добро наоружаних и опремљених.

Нијемци су цијели Берлин претворили у систем утврђења и бункера, а кретали су се и берлинском канализацијом. Чак су трамвајске вагоне користили као покретне платформе за наоружање.

По тешким борбама, совјети су ушли у дијелове Брлина 25. априла.

Хитлерове трупе су се очајнички браниле. На територији Берлина су биле две линије одбране. Било је на стотине бункера, а многе куће са дебелим зидовима су коришћене као утврђења.

Нарочиту опасност за јуришне совјетске одреде представљали су “фауст-патрони”, односно ручни бацачи граната, јер је совјетска војска користила доста оклопне технике у овом нападу. Многи тенкови су у тим уличним борбама дигнути у ваздух.

Пад Рајхстага

Кулминација јуриша на Берлин била је битка за Рајхстаг, односно здање немачког парламента.

Тада је Рајхстаг био највиша зграда у центру града, тако да је његово освајање имало симболичан значај.

Први покушај да се Рајхстаг заузме у налету 27. априла био је неуспјешан. Борбе за ову зграду трајале су четири дана.

Преломни тренутак догодио се 29. априла када су совјетски одреди успјели да освоје добро утврђени објекат МУП-а, који је заузимао читаву четврт. Рајхстаг је прешао у руке совјетских војника 30. априла увече.

У рану зору 1. маја над њим је подигнута црвена застава 150. јуришне дивизије, која је касније названа Заставом побједе.

Самоубиство творца геноцида

Истовремено, Адолф Хитлер је 30. априла у свом бункеру извршио самоубиство.

Он се до посљедњег тренутка надао да ће трупе из других дијелова Њемачке стићи у помоћ главном граду, али се то није догодило. Берлински гарнизон је капитулирао 2. маја.

Хитлер, творац највеће машинерије масовног злочина у историји, извршио је самоубиство са љубавницом Евом Браун у бункеру код Берлина.

Уз подршку крупне буржоазије и реваншиста, жељних освете због пораза Њемачке у Првом свјетском рату и захваљујући попустљивим западним земљама, Хитлер је искористио материјалну биједу и незадовољство Нијемаца, наметнуо им се као вођа и повео у катастрофу и њих и човјечанство.

У Првом свјетском рату је као добровољац заробљен, 1921. је постао шеф Националсоцијалистичке радничке партије Њемачке, 9. јуна 1923. покушао је пуч у Минхену због чега је осуђен, али је брзо пуштен из затвора, а 1925. је реорганизовао странку на војничкој основи.

Хитлер је, убрзо пошто је 1933. постао канцелар, увео нацистичку диктатуру, почео немилосрдан прогон Јевреја и љевичара, отворио концентрационе логоре, укинуо парламентаризам, синдикате, слободу штампе и грађанска права.

Искористио је неодлучност Запада и Аустрију прикључио Њемачкој, поробио Чехословачку, а 1939. напао Пољску, чиме је изазвао Други свјетски рат.

Хитлерова Њемачка извршила је геноцид на Јеврејима и Словенима, посебно над Русима, Бјелорусима, Србима...

Нацистичка Њемачка била је творац најужаснији злочина у историји човјечанства, а Адолф Хитлер је постао симбол зла и злочина.

 

Извор: СРНА
Twitter
Anketa

Da li već sada znate za koju političku partiju ili pojedinca ćete glasati na predstojećim lokalnim izborima?

Rezultati ankete
Blog