БРИСЕЛ - Рефлексивна група, која је давно објавила извјештај о будућим изазовима Европе до 2030. године, жељела би да до 2014. године све земље западног Балкана добију чврсте гаранције о чланству у ЕУ, рекла је чланице ове групе Калипсо Николаидис.

Калиспо Николаидис, професор међународних односа на Универзитету Оксфорд, признала је у интервјуу за медијски портал ЕУ "ЕурАктив" да чланови групе предвођени бившим шпанским премијером Фелипеом Гонзалесом, "нису имали много простора да буду прецизинији када се ради о проширењу".

Међутим, све чланице групе биле су веома опредјељење за чланство западног Балкана у ЕУ.

Од када су Бугарска и Румунија ушле у ЕУ 2007. године, ЕУ је веома пажљива да не даје датуме заврштка приступних преговора са земљама кандидатима или датума евентуалног чланства.

Вјерује се да је само Хрватска способна да закључи приступне преговоре током ове године, прије кончаног чланства 2012. године.

Само земље западног Балкана као што су Србија, Македонија, Црна Гора, БиХ и Албанија остају "у мраку" што се тиче перспектива уласка у ЕУ, наводи портал "ЕурАктив".

Година 2014. носи специфичну симболику, јер ће тада бити 100-годишњица почетка Првог свјетског рата. Конфликт је изазван атентатом 28. јуна 1914. године на аустријског надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву.

"Ми смо заиста разматрали идеју да 2014. буде година када ће земљама региона бити дате чврсте гаранције о приступу блоку и јасна мапа пута за посљедњу етапу пута", рекла је Калипсо Николаидис.

Николаидисова каже да ће у међувремену ЕУ појачати услове који ће оснажити "агенте или носиоце промјена" у свакој од тих земаља посебно када се ради о њиховим способностима да се боре против непотизма и корупције држећи њихове владе одговорним.

"Мислим да је Грчка посебно опредијељења овим плановима почевши наравно у свом дворишту", рекла је Николаидисова, која је савјетник грчког премијера Јоргоса Папандреуа за европска питања од 1996. године.

Она се заложила за одржавање "агора" или "отворених скупштина", као што је то било у античкој Грчкој, гдје би се разматрала европска политика укључујући велике групе грађана из цијеле Европе.

"Са премијером Папандреуом почели смо промовисање идеје Европске агоре 2002. године током Европске конвенције. Али оно што сада промовишемо је на различитом нивоу, то је као неколико стотина агора у једној седмици. То ће бити мултидимензионално, нешто као поп фестивал", рекла је она.

Рефлексивна група, односно панел 12 "мудрих људи", издала је извјештај "Пројекат Европа 2030", предвођена бившим шпанским премијером Фелипеом Гонзалесом, о будућности блока који су наручили лидери ЕУ у децебру 2007. године као анализу могућих изазова ЕУ.

Један од чланова панела је и бивши пољски предсједник Лех Валенса.

У закључцима извјештаја, који је објављен на 60. годишњицу декларације 9. маја, која се сматра оснивачким документом блока, наводи се да је ЕУ сада на прекретници и у наредних 20 година бориће се за утицај уколико се не уједини и доведе чврсто руководство.

У извјештају се упозорава на маргинализацију у односу азијске економске и политичке гиганте у одсуству великих реформи.

Без значајних реформи ЕУ може бити маргинализована и постати неважно западно полуострво азијског континента, наводи се у извјештају.

"Ми ћемо савладати све изазове пред нама само ако сви и политичари, грађани, послодавци и радници заједно се ангажују ради истог циља који дефинише модерно доба", наводи се у извјештају.

Анализирајући утицај финансијске и економске кризе у извјештају се наводи да то још више чини неопходним економско уједињење блока.

"ЕУ је хитно потребно заједничко економско управљање ако желимо да избјегнемо асиметричне шокове који произлазе из коегзистенције наше монетарне уније и јединственог тржишта са различитим економским политакама", наводи се у извјештају.