Radmila Trbojević

Vaskršnja poruka Hrvata preostalim Srbima

Gledam  snimak i  slušam  ustaške urlike  i prosto  ne mogu da vjerujem. Međutim,  znam da  je moguće, jeste i  da  će biti  ponovo. Nekada  davno,  moj pokojni otac, lički prvoborac, mi je rekao da se  to nešto ustaško  budi  kao  vampir  kad mu treba  svježe krvi (naravno srpske) nije važno koje je to mjesto, važno je  da je Hrvatska,  članica  EU -  a oni  urlaju ....klaćemo Srbe .. a za njima idu vozila policije, valjda počasna  hrvatska –EU –pratnja, jasne multietičnosti, ljubavi među ljudima, naročito prema manjinama..  Očigledno ih policija čuva mislim, Hrvate, od  šačice Srba,  koji bi mogli da se pojave negdje iz zasjede. Kako god, fale im Srbi, jasno  je kao dan. E, a za šta  im fale, takođe  je jasno.

Može li  neko navesti (izmisliti može  jedino  mrziteljka  Srba, čuvena, Turkovićka)  neki srpski  sličan postupak u dane kada je bio katolički Božić, ili u  ove  Ramazanske dane, koje slave naše  komšije  Bošnjaci u Federaciji. Naprotiv ! Nije  bio ni jedan jedini.

Najveće, najkrvavije, zločine  činili  su hrvatske  ustaše  Srbima (ni Muslimani, ustaše, nisu bili milosrdniji)  baš u  dane najvećih  srpskih  praznika, na  Božić ujutro, na  Vaskrs .. Sv. Nikolu  itd.  

Ali, mi Srbi  za sada, na  bilo koji način da to radimo, pogotovo pred međunarodnom zajednicom, ne možemo da dokažemo  da mnoge stvari iz prošloga rata  jesu čista bošnjačka laž, kao na primjer da  u  Dobrovoljačkoj ulici  nisu mučki, gazeći  sporazum sa Alijom i  gen. MacKenzijem, ili već s kim, pobijeni  vojnici, tada još  regularne  JNA, koja  je bila kako  kažu  Bošnjaci  kasnije „regularni vojni cilj“.  Pobijeni su  od strane   paravojne, ili teritorijalne  grupe,  koja je izigravala vojsku, sa onim  nedavno umrlim, nesrećnim   junakom   Divjakom, koji je sa kontejnera urlao da se ne  puca -  kao  da ga je  neko slušao -  a  koga  je zbog zasluga sahranio  Incko.

Napadnuti  su, dakle,  vojnici   i  regruti, ali   i  vojni  ljekari, nenaoružano osoblje Vojne uprave  u Dušanovom parku ..  Sreća pa je devedesete  preminuo moj otac, pukovnik JNA, koji je tamo bio načelnik, pa sam ja, naravno, veoma subjektivna u vezi  ovoga zločina, što i ne krijem, vjerujući  jadan  moj otac u snagu  JNA  sve do  svoje smrti. Bar je otišao  siguran  da će napad na Jugoslaviju  uslijediti sa sjevera (bio je to davno njegov majorski ispit), ali  nije dočekao da vidi  bosansko-hercegovačko  zlo, a  dočekao je kamion  ustaša  sa  drugovima  one  davne  1941 godine,  još  prije ustanka- koji su krenuli da pokrste (čitaj pokolju) narod u njegovom selu.

Zločin u Dobrovoljačkoj  ulici  nad kolonom, koja nije imala borbeni poredak, koja nije prenosila oružje, niti   je  imala  bilo kakvo  obilježje  napadačke  formacije, bio je  čisti  hajdučki napad  iz  zasjede, iza  kontejnera  za smeće, na kolonu u povlačenju  koja (ta  kolona) Sarajevu  nije   bila  ništa kriva, ali vođe vojske  u  patikama,  koja se  rađala  po mahalama  Sarajeva, ostrašćenog zbog  zarobljavanja  svoga   velikoga  vođe  (mada je  jasno da vođi ne bi pala ni dlaka s  glave, osim  da se  vojska dosjetila jadu pa se spremila  za drugačije djelovanje),  učinili  su   sve  da  mrsku  JNA   istjeraju  iz  grada  da bi ga  oni mogli  zatvoriti  i  krvavo  napasti  Pofaliće, a  kasnije uvesti  svoja  pravila  života i  smrti, za Srbe, naravno.   

Dakle, oni iz kolone koje su  teritorijalci  mučki ubijali  kao  ovce  bili su  žrtve, a  ne napadači,  kako su   vođe  podlog  napada  na   kolonu,  uvjerili   sav  bošnjački  narod, naravno  teško lažući, da  su  o n i   imali  namjeru   da „zauzmu „ grad.

I slučaj  tuzlanske kolone JNA, koja se takođe povlačila prema dogovoru, možda  samo u nekom dijelu različit,  o kome sada ne želim da raspravljam – bio  je tragični  epilog  JNA  koja se nije snašla, koja nije shvatila da su pravila  igre krvavo  promijenjena  i  da životi vojnika u maslinasto – zelenim uniformama, pogotovo ako su Srbi,  nemaju više nikakve veze  sa onom divnom pjesmom Zdravka Čolića.

Moram spomenuti pok.  generala  Kukanjca, tog naivnog   vojnika  visokog ranga, koji  povjerovao  u obećanje onih,  koji obećanje ne  drže – ( teško bi moj otac, recimo, vjerovao na riječ   bulumente  sarajevske,  a  ne ponio svoj   v a l t e r, pa  poginuo  časno, kao borac, ubivši  bar dvojicu, prije nego pogine), koji  je  svoje  ljude   poveo  u smrt,  bez mogućnosti odbrane  -  a imao je sva sredstva da to spriječi i  ne ode u istoriju kao general - naivna  kukavica.  JNA nije  izvršila ono što  joj je bila sveta  dužnost, pa ako hoćemo i ustavna  obaveza kada je trebalo,  a  analiza uzroka bila  bi predugo  štivo za ovaj blog.

Sa  pok.  Alijom, ili   Ganićem, ili Lagumdžijom, ili  gen. MacKenzijem, s  kim god, bilo je, valjda  se  to zna, dogovoreno nešto  sasvim drugo, tj. mirni prolazak, odnosno povlačenje.  Ko je dakle   pogazio  svoju  riječ !?   Opet Srbi  i  JNA !  Ko  je kasnije zarobio više od  dvjesta  vojnika  nedužnih momaka, koje su tukli i zlostavljali  prije puštanja  - “koji su samo htjeli da idu kući„ (riječi Zorana Čegara). Bio je to ratni zločin za koji je trebalo odgovarati, a ne pričati kako je tada  „odbranjeno  Sarajevo„. 

Zna li Sarajevo  i njegova nova gradonačelnica, nasmiješena i benevolentna  Sarajaka, čiji je deda bio vojno lice  i  kako  čujem pravio  spomenik na Sutjesci, pravu istinu o  stradanju nedužnih ljudi  i   jedne žene (ne govorim o broju žrtava), a ako je čitala i slušala  bilo šta drugo  osim  zadatog  štiva – a valjda jeste,  ili  nešto   drugo saznala u  duhovno  getoiziranom  Sarajevu,  koji nosi imena ulica  ljudi  protiv kojih se, valjda, njen deda  borio (ne znam detalje)  -onda nije trebalo   da  zlonamjerna  Turkovićka, ona  koju  bi  trebalo  smjesta  smijeniti,  ponajprije  zato   što  sa  veoma  odgovornog mjesta nesmetano  kontaminira  i  onako nesrećno  BiH  društvo -   jer   ONA   objašnjava na  svoj način   kako je  bilo  pričajući   svoju  istinu -  kao da niko živ nema  sjećanja na događaje, kao   da  nije  bilo svjedoka, ni preživjelih koji ni  danas  svijeću  ne smiju  da zapale  sinovima i  muževima, mučki ubijenim, u multietničkom Sarajevu, na  mjestu  stradanja  nedužnih ljudi.  

Ali,  još  je   gore  što  nije  moguće  ni  da  uvjerimo   autošoviniste  da  preostali  Srbi    u  Sarajevu    jesu   strašno  propatili  i  teško stradali   a objektivni  NISU bili krivi za bombardovanje  Sarajeva,   jer su i sami  bili žrtve  (treba pročitati,  ja  jesam, roman  „Kosti „ Nenada Milkića) i  ne bih   da ga danas  opširnije komentarišem, da ne kvarim sliku  „dobrim  Srbima koji  doprinose zajedničkom suživotu  na svoj specifičan  način„ o dobrim i benevolentnim  Bošnjacima.  Sve  se zna i  sve će doći na vidjelo. Kad –tad.

Neki  koji  se  usude  pisati  o nama pozitivno, Handke, recimo, pisac koga Miljeko Jergović smatra odličnim piscem, ali mu zamjera  što „bira pogrešnu stranu, a svemu je uzrok njegovo porijeklo  i nesrećno djetinjstvo   „parafraziram jedan njegov  osvrt na Handkea i Olgu Tokarczuk),ili ono super mišljenje  našega autošoviniste  da su  kao  neki ljudi  iz neke komisije plaćeni  da pišu  o uzrocima  i propasti  one  Jugoslavije, koja j , kako kaže Jergović u istome osvrt ,   „uvijek bila Velika Srbija.„ Pa  i  mnogi  drugi su bili veoma dobro  plaćeni da lažu o Srbima  svuda u svijetu godinama! Mnogi  su  pozitivno,  dokumentovano, sa svjedocima, pisali  istinite  stvari, i  bili  Srbima  skloni – ali   jedva  sa su smanjili  strašni   cunami mržnje nad narodom  koji nije zaslužio  takav odium. Nije dovoljno, ni   historijski  tačno,  dokazano i  utemeljeno  srpsko stradanje. I  nema  presuda Bošnjacima  sličnih presudama  Srbima. A  mučeni  su  strašno  i ubijani   Srbi  u  sarajevskim podrumima  (da ne spominjem jezive Kazane), hotelima  i  kazamatima, u  jednom  je  danas, (čuvenom  po „dobru“,zatvoru u  bivšoj kasarni Viktor Bubanj )  dakle  ponovo,  glavni   „zemaljski“ sud“  („Jazavac  pred sudom“ -  Kočićev David Štrbac).

Ovo  zato što  više ne mogu  slušati  i čitati  o tome da je samo jedan, srpski  narod  kriv za rat  da je „genocidaš„ a da su drugi bili  „mala djeca„ i žrtve  povampirenih Srba  stoljećima  ugnjetavajući  susjedne narode. U  ratu,  to   sam ponovila bezbroj  puta, nema nevinih. Nevinih  civila je  bilo  po   logorima, na  mučenjima, divljačkom  iživljavanju – a takvih žrtava  je bilo  na svim stranama.

Vratimo se na jednu zemlju koja, na svoju sramotu, maše  zastavom EU.

Dok Srbi  pale svijeće, slave  Uskrsnuće Hristovo, Hrvati pjevaju .... Oj Hrvatska mati, Srbe ćemo klati...Zar nije bilo dosta  Hrvati, za Boga  miloga, zar se  nedovoljno   srpske   krvi proli  na Pagu,   u  Jadovnom, Gospiću, Glini, Garevici, Jasenovcu  i mnogim drugim  jamama  i stratištima  širom  nesrećne  zemlje u kojoj   krv  srpska  natapa  zemlju   svakih pedesetak godina. Izgleda  da  nije dosta! Hrvatska vlada se odriče odgovornosti, možda će one iz kolone u Borovu  neko blagonaklono  saslušati, potapšati po ramenu nove branitelje napadnute   Hrvatske, ponovo od Srba  kojih  nema   - koja  nije  ni  mrava  zgazila u  Sijekovcu, koja je napadala  i okupirala kasarne  JNA, izgladnjavala vojnike i  branila doturanje hrane, mučki ubijala vojnike i regrute .. .Jer, da   oni crnokošuljaši u Borovu   znaju da  ne bi smjeli raditi ono što su uradili, jer je kažnjivo, ne bi ni radili.  Evropa naravno o tome ništa ne komentariše. Hrvati su mjezimče  briselsko, sa sjajnom antifašističkom prošlošću, koje  nije  okrvavilo ruke  kao  srpski   „genocidaši„. Zaboravljaju se vijekovi srpskoga ropstva pod Turcima i Austrougarimna, vladavine okupatora, ustanci pogibije, ubijanje, stradanje i  zatiranje svega što može podsjećati na pravoslavlje.. I šta? Ništa? Objašnjavanje, ubjeđivanje,  dokazivanje –ne pomaže.

I  nešto  najnovije :   Djeca  migranata iz Iraka, Pakistana  itd....  primljena su u školu u  Bihaću. Neka su. Ali, zar   sada nije jasna politika koja se vodi  u Bošnjaka, tiho, polako, strpljivo   -  zar nije jasno  da  taj  dio  Federacije   napuštaju    jedni,  koji su tu bili ko zna od kada, a ostaju oni koji su   došli  i   treba  tu  da ostanu

Narode, srpski , u pamet se....vidite ono što vidite, slušate ono što slušate, pa čuvajmo Republiku Srpsku bez  obzira  ko je na njenom  čelu (može biti ko god dobije izbore na čestit  i častan način), a  mi  moramo  znati  da je ovo parče zemlje  na kojem  živimo  n a š e, jer  su   ga  naši   borci   izborili   svojim životima, nije nam ga  niko poklonio u Dejtonu, bez   obzira   na  nedaće, teškoće,  nepravde, dugove, na  bahatost  pojedinih  političara,  na  mnoge   opravdane   primjedbe  opozicije (ja  imam  značajan  broj  godina  pa  se  sjećam  i vladavine  sadašnje  opozicije, bilo je mnogo toga za komentar)   koja, kako ja vidim stvari, za  sada samo traži  greške  vodećih  političara, a  njihovog  zajedničkog  programa  KO, ŠTA, KAKO  I  KOJIM  SREDSTVIMA, a da nisu krediti  -  će  realizovati  promjene  i  bolji  život  -  još uvijek nema. Bar ga  nema u javnosti.

Za sad se samo  raspravlja ko će preuzeti palicu vodje  opozicjie – kao to je najvažnije u ovoj priči. Šarović nježno, kako  samo  on to zna  nešto čeka.... Čini se  da  se  u vrh opozicije  snažno probija  Nešić,  pojavljujući  se na BN  često kao  da je baš  on  GLAVNi  lik  opozicije. Trivićka  tumači greške u ekonomiji, Draško  za  sada samo  voli svoj  narod... Nije   realno  da  bilo ko u opoziicji ima čarobni  štapić  pa može, čim  zgrabi vlast – promijeniti  život na bolje. To se u stvarnosti  ne dešava.

I na kraju da  ponovim  da  je  Republika  Srpska  za koju su živote dali  borci  Republike  Srpske -kamen  temeljac  opstanka  Srba u BiH, imajući  u vidu pomenute  strašne  prijetnje  Hrvata (kao nisu svi, samo su neki !) i naravno  „ljubav“  i  „simpatije“ Bošnjaka,  zato poručujem da položaj  onih  koji su odbranili  Republiku Srpsku, nastavljajući  misiju onih koji su je stvarali, ne umanjujući  patnje  drugih, niti  opravdavajući naše  postupke  postupcima drugih   t r e  b a    h i t n o   popraviti.  Ako se oni razočaraju i  ponize,  ako  za njih  nema  značajnog  poboljšanja života, a  za javni sektor ima, koji ima  danas više od njih –  ako  ONI moraju  popunjavati osam ili  devet papira da bi  dobili 100 KM -  tada  se  dešava  strašna,  neshvatljiva  nepravda.

A narod se  stišće,  ćuti  i  čeka. Život  sa 250 KM,  ili za borce  godišnji iznos od 150  ili  nešto malo  više sredstava  -  nije život. Bune  se i mnogo bogatiji  narodi  u Evropi (Prvomajski protesti u Evropi) žele  da im bude  još  bolje, pa  zašto  i  nama ne bi bilo bolje ?!  Oni koji u to više ne vjeruju –odlaze. Treba  vratiti  vjeru u  ostanak. Zna  se kako se to radi.

Čuvajte se narode srpski od kovida i dalje, vakcinišite se, to je prijeko potrebno. Teška  su vremena  za mnoge, posebno za one koji su izgubili najamilije u ovoj strašnoj bolesti. Njihova tuga je prevelika i preteška. Moje misli su uz njih –  a  kad  je srce slomljeno,  jedini spas je vjera u Gospoda,  kojoj  s e jedino možemo okrenuti i koja nam  je uvijek  bila utjeha, kad nam se činilo da izlaza nema.

 

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (10.05.2021.)

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne predstavljaju nužno uredničku politiku portala Frontal

Komentari
Twitter
Anketa

Koliko je iskrena podrška Aleksandra Vučića Republici Srpskoj?

Rezultati ankete
Blog