Srđan Puhalo

Srđan Puhalo je rođen 1972. godine u Foči, jer u Kalinoviku nije bilo porodilišta.Odrastao je u Kalinoviku uz pomoć roditelja, mnogobrojne familije i "Politikinog zabavnika". Čuvajući krave kod babe Radojke shvatio je da je život veoma težak, pogotovo u Kalinoviku. Do četrnaeste godine bio je učesnik dvije omladinske radne akcije, posjetio koncentracione logore Jasenovac i redovno se takmičio u "Titovim stazama revolucije", što je ostavilo neizmjerni trag na njegovoj krhkoj ličnosti. Srednju školu završio je u Sarajevu, a psihologiju je diplomirao u Beogradu. Iluzije je izgubio prilično rano, a nevinost dosta kasno. Preživio je dva rata, kao i veliku inflaciju u Srbiji, a onda je došao da živi u Banjaluku. Magistrirao je psihologiju u Banjaluci, a doktorirao u Sarajevu. Dobar je otac dvoje djece, a loš muž jedne žene. Nije nosilac nijednog ordena, ali zato ga krase mnogi epiteti kao što su soroševac, nevladinac, strani plaćenik, antisrbin, autošovinista, Bakirov Srbin. Mašta da postane profesor na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci. Ima mnogo problema sa pravopisom, stranim jezicima, potencijom i holesterolom.

Srđan Puhalo

Zašto su mediji iz Republike Srpske ignorisali festival „Sloboda narodu“

Prenošenje blogova Srđana Puhala nije dozvoljeno bez pismenog odobrenja redakcije. (02.07.2021.)

 

Od 17. do 19. juna u Sarajevu se održao festival „Sloboda narodu“ na kojem su se desili jedno predavanja, dvije izložbe, dvije promocije knjiga i 14 panel diskusija, na kojima je učestvovalo oko 50 gostiju iz Hrvatske, Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. 

Panelisti više nego atraktivni i zanimljivi, sudija Miša Majić, kolumnista Ante Tomić, novinar Sloba Georgiev, istoričar Čedomir Antić, muzičar i pisac Marčelo, novinar Draža Petrović, sudija Branko Perić, istoričar Hrvoje Klasić, pisac i kolumnista Muharem Bazdulj, profesor Aleksej Kišjuhas, aktivistica Nidžara Ahmetašević, muzičar i publicista dr Fric iz KUD Idijota i još mnogi drugi....

Svih 14 panela je prenošeno direktno preko jutjub kanala i fejsbuk stranice, tako da je svakome pružena prilika, bez obzira gdje živi, da sve to pogleda.

Ne znam da li se u junu mjesecu desio neki sličan događaj od Vardara pa do Triglava?

Zašto vam sve ovo pišem?

Zato što sam ostao frapiran kada sam pogledao press kliping i shvatio da su mediji u Republici Srpskoj potpuno izignorisali festival.

Od 107 objava koje su se pojavile tih dana o festivalu Sloboda narodu, njih 83 su objavili mediji iz Federacije BiH, a 24 iz Republike Srpske.

Znam sada ćete vi reći da broj objava medija iz Republike Srpske uopšte  i nije toliko mali (skoro 25%) s obzirom da se sve dešavalo u Sarajevu, ali ako pažljivo proanalizirate objave vidite da je najviše o konferenciji izvještavao portal Frontal (13 objava), potom Buka (4 objave), dok su po jednu objavu imali portali banjaluka.net, banjalukain.com, bijeljina.org, direkt-portal.com i thesrpskatimes.com.

Od klasičnih medija samo je televizija K3 napravila prilog o festivalu.

Pitanja se nameću sama.

Zašto mediji iz Republike Srpske nisu našli za shodno da pišu ili govore o festivalu Sloboda narodu?

Do gostiju sigurno nije jer kao što sam  ranije kazao oni su više nego atraktivni, kompetentni i ne bježe od medija, a ni teme o kojima se govorilo nisu bile dosadne ili anahrone i irelevantne.

Prosto je nevjerovatno da novinari iz Glasa Srpske, koji tako rado i često  koriste riječ autošovinizam, nisu našli za shodno da nešto napišu o debati koja je o tome govorila ili barem da naprave intervju u kojem će „ispreskakati“ nekog autošovinistu.

Nije lako objasniti da nikoga sa BN televizije nije potaklo da napravi prilog sa učesnicima panela pod nazivom „Da li pravosuđe prati medije- istraživačko novinarstvo, dan poslije?“.    

Kako je moguće da RTRS-u nije bila atrekativna tema „Zašto se bojimo Jugoslavije?“ kada im nije mrsko da izvještavaju o zlatnim plaketama kojima je opština Novi Grad nagradila ministra Košarca i Milunovića.

Teško je zamisliti da Alternativnoj televiziji nije bila interesantna panel diskusija „Obrazovanje u službi vlasti“ ili „Kultura ili šund- šta spaja Balkan?“, kada žele da postanu vodeća informativna kuća u regionu.

Nezavisnim novinama nije bio atraktivan panel o suočavanju sa prošlošću, baš kao i mnogo benigniji „Zašto je RnR postao bezopasan?“

Ipak, možda je do nas organizatora, jer nismo posebnu pažnju posvetili  medijima iz Republike Srpske, iako smo svim medijima, sve vrijeme, slali ista saopštenja i informacije o festivalu?

Volio bih da smo mi krivi, jer ne želim da prihvatim da medije u Republici Srpskoj ne interesuje ništa što se dešava u Sarajevu, baš kao što ne želim da prihvatim da je to zbog toga što je programski direktor festivala bio Puhalo.

Na kraju ne želim da prihvatim da su im teme o kojima se govorilo na festivalu mrske i neadekvatne, jer sjetimo se koliko je novca međunarodnih donatora potrošeno na medije  od kraja rata do danas da bi se afirmisala sloboda govora, sloboda mišljenja, sloboda izvještavanja. Koliko su samo novca potrošili mediji u Republici Srpskoj na projekte raznih ambasada i fondacija koji se tiču suočavanja sa prošlošću, odbrane ljudskih prava, afirmisanja jednakosti i različitosti, borbe protiv korupcije, za razne reforme i slično.  

Sve ja to ne prihvatam, ali press kliping ne laže i mi u Republici Srpskoj imamo ozbiljan problem sa autocenzurom, cenzurom i sujetom.

 

Prenošenje blogova Srđana Puhala nije dozvoljeno bez pismenog odobrenja redakcije. (02.07.2021.)

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne predstavljaju nužno uredničku politiku portala Frontal

Komentari
Twitter
Anketa

Ko vas najviše voli?

Rezultati ankete
Blog