Srđan Puhalo

Srđan Puhalo je rođen 1972. godine u Foči, jer u Kalinoviku nije bilo porodilišta.Odrastao je u Kalinoviku uz pomoć roditelja, mnogobrojne familije i "Politikinog zabavnika". Čuvajući krave kod babe Radojke shvatio je da je život veoma težak, pogotovo u Kalinoviku. Do četrnaeste godine bio je učesnik dvije omladinske radne akcije, posjetio koncentracione logore Jasenovac i redovno se takmičio u "Titovim stazama revolucije", što je ostavilo neizmjerni trag na njegovoj krhkoj ličnosti. Srednju školu završio je u Sarajevu, a psihologiju je diplomirao u Beogradu. Iluzije je izgubio prilično rano, a nevinost dosta kasno. Preživio je dva rata, kao i veliku inflaciju u Srbiji, a onda je došao da živi u Banjaluku. Magistrirao je psihologiju u Banjaluci, a doktorirao u Sarajevu. Dobar je otac dvoje djece, a loš muž jedne žene. Nije nosilac nijednog ordena, ali zato ga krase mnogi epiteti kao što su soroševac, nevladinac, strani plaćenik, antisrbin, autošovinista, Bakirov Srbin. Mašta da postane profesor na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci. Ima mnogo problema sa pravopisom, stranim jezicima, potencijom i holesterolom.

Srđan Puhalo

Da li su ljudska prava pogubna za rahatluk u Bosni i Hercegovini?

Mislim da nema zemlje na svijetu koja nije verifikovala više konvencija o ljudskim pravima od Bosne i Hercegovine. U Ustavu BiH je nabrojeno 15 međunarodnopravnih mehanizama za zaštitu ljudskih prava i sloboda.

  1. Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida (1948)
  2. Ženevske konvencije I-IV o zaštiti žrtava rata (1949) i dopunski protokoli I-II(1977)
  3. Konvencija koja se odnosi na status izbjeglica (1951) i Protokol (1966)
  4. Konvencija o državljanstvu udatih žena (1957)
  5. Konvencija o smanjenju broja lica bez državljanstva (1961)
  6. Međunarodna konvencija o uklanjanju svih oblika rasne diskriminacije (1965)
  7. Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima (1966) i opcioni protokoli(1966. i 1989)
  8. Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (1966)
  9. Konvencija o uklanjanju svih oblika diskriminacije u odnosu na žene (1979)
  10. Konvencija protiv mučenja i drugih surovih, nehumanih ili ponižavajućih tretmana ili kažnjavanja (1987)
  11. Evropska konvencija o sprečavanju mučenja, nehumanog ili ponižavajućeg tretmana ili kažnjavanja (1987)
  12. Konvencija o pravima djeteta (1989)
  13. Međunarodna konvencija o zaštiti prava svih radnika-migranata i članova njihovih porodica (1990)
  14. Evropska povelja za regionalne jezike i jezike manjina (1992)
  15. Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina (1994).

Jeste se pogubili od silne zaštite i prava?

Ono što je još važnije je da je u članu II/2. Ustava BiH propisano da će se Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i njeni protokoli „direktno primjenjivati u Bosni i Hercegovini” i da će imati „prioritet nad svim ostalim zakonima”.

S druge strane statistika je neumoljiva.

Krajem 2020. godine Evropski sud za ljudska prava donio 395 presuda protiv Bosne i Hercegovine zbog kršenja ljudskih prava. Najveći broj se odnosi na kršenje Članka 6. ove konvencije koji se tiče prava na pravično suđenje i to na “suđenje u razumnom roku” budući da su sudski procesi protiv žalbenika, kako je sud iz Strazbura utvrdio, na domaćim sudovima neopravdano dugo trajali, neki čak i duže od decenije.

Opet ne možemo da ne spomenemo presude Zornić (2014.), Sejdić i Finci (2009.), Pilav (2016.) i Pudarić (2020.) koje su dokazale da je sam Ustav BiH diskriminišući, a samim ti i država.

I ništa?

Sve ove godine vlasti u Bosni i Hercegovini, zajedno sa političkim liderima partija na vlasti je boljelo dupe za Ustav i evidentnu diskriminaciju koja proizilazi iz njega. Nisu se obazirali na odluke Evropskog suda za ljudska prava, na preporuke Venecijanske komisije, na nevladine organizacije i gurale su po svome.

Bez obzira da li su se partije držale „slova“ ili „duha“ Dejtona ignorisale su sve ovo.

U državi u kojoj ne žive ljudi već Srbi, Hrvati i Bošnjaci, nema mjesta za ljudska prava.

Konstitutivnost je totem, koji se ne smije dovoditi u pitanje.

Naravno, kada razgovarate sa konstitutivnima sve i jedan će priznati da postoji diskriminacija, nekima će biti i neprijatno, ali malo je onih koji bi bili spremni da mijenjaju bilo šta u Ustavu.

Jer ako promijenimo bilo šta iz Ustava nestaće ovaj rahatluk u kojem živimo 26 godina.

Jazuk je to veliki.

 

Preuzeto sa: slobodanarodu.ba

Komentari
Twitter
Anketa

Da li podržavate ideju da se Dan Republike Srpske umjesto 9. januara slavi 15. februara?

Rezultati ankete
Blog