Strasna sedmica  uoči  Vaskrsa.  Sveti dani.

Ali, šta  je  problem,  zar   nas  Srbe  nisu  bombardovali  uvijek na Vasks (može i na Božić, na Slave naše, dan prije, na sam dan,   ili koji   dan kasnije. Uglavnom birali  su  dan, dan   patnje  Onoga  koji je sebe  žrtvovao za nas, hišćanski  narod. 

Od ovih događaja  za mene bivši narodni tribun, opozicionar VUKANOVIĆ, kao na neki način  drogiran poručuje da  narod ostane kod kuće, da  ne treba da se sabira (sabiraju se kod Radovića, navodno), drugom riječima treba  DA ĆUTI, NOT A WORD TO MISTER  ovaj, ili  onaj, ili LADY ova ili ona......Ćutite Srbi na ZLO, to  je mudro, najbolje. Dok Bakir broji mlade koji poste i kleče  u bogomoljama i  kaže da ne brine.. Neka  broji svoje, to je njegovo pravo. Ali, nama  Srbima  se brani da brojimo išta, nama se naređuje da ne BROJIMO  da se ne sjećamo, mi treba da zaboravimo. Sve.

Skupili  se „neki„ borci  (neki  su   Dodikovi službenici, podanici, navodno)   ratni  veterani, skupli se   brojno – čak i onda  kada  nisu mogli dobiti  od Vlade  više od 5 KM za svaki dan proveden u ROVU, što je strašna  stvar. Nije bilo lako nakon toga prevazići takve udarce, ali  je njima lako da  b r a n e  čast Republike, da brane ono za šta su ginuli – zanemarujući svoju zaista tešku situaciju.  Bili oni SVI, ili bili neki od njih, na  trgu je bilo toliko naroda – da je sve jasno. Nisu ćutali.

Došli su da pokažu da  su tu. Ljuti, uvređeni, siromašni, invalidi  –  slabi, bolesni bez  lijekova, mnogi bez krova nad glavom nakon 30 godina   – ali prevazišli su ponos i  upozorenja da ne dolaze  – prevazišli nepravdu, sve  patnje ondašnje i sadašnje  –  ali nisu  uvrijedili   SVOJU  Republiku  kao što to uradiše OPOZICIONARI, ti  borci za  internacionalnu ljubav, ekološki zdravu Republiku, jednakost  među ljudima, naročito  da  benevolentni   Zapadni NATO postane  mjesto našega  izlazećeg  (rising)  SUNCA, a  da ISTOK  zaboravimo. Kome  je važan ISTOK kad  ima toliko otvorenih mogućnosti izlazaka Sunca na Zapadu, pa  da  mi, zaostali  Varvari, da postanemo bolji, drugačiji, različiti, novoduhovni zdravi, NOVI  ljudi. Čitaj:  OPOZICIONARI svojoj zemlji –ma kako to oni zamotavali u svileni papir.  

Da li su svi ljudu u Republici  Srpskoj odani  simpatizeri Milorada Dodika. Nisu naravno. Ali šta  jesu? Građani su ovoga komada slobodne, dejtonske  srpske  zemlje, ovoga nama jedinog  mjesta, gledano iz nekog drona, odozgo, kako nas gledaju naši prijatelji,  mjesta,  za koga ovdje, dolje,  poginu  preko nekoliko  desetina  hiljada  srpskih  sinova, muževa, braće.. Poginuli su  ne za Milorada Dodika, ne za Željku, ne  za  Šarovića, ne za  Vukana, ne  za Trivićku, nego  za  Republiku Srpsku. Valjda  je  to jasno. Ovi što iz  PRINCIPA   ne dođoše  na skup  trube novu, praktično nesuvislu   teoriju da je  za sve što  nam se dešava - kriv samo i jedino Dodik,  a oni, iako su bili na vlasti,  potpuno  ekskulpirani. ONI su   nevini kao čiste  dejvice, bezgrešni godinama, bez igdje ičega, prosto  nema pas za šta da ih ugrize,.. itd.  Ma nije valjda. Ne  spominjem Ivanića i druge, ali znam da njima nisu nikada zavedene neke sankcije...Oni su bolji dio ovoga naroda, valjda.

O tome bi mogli da  se raspitaju, krajnje je vrijeme, ali u realnosti stvarnih događaja, kako su se i s t i (DOGAĐAJI)  razvijali godinama i kako su nas, Srbe u Republici čačkali, ujedali, nagrizali naši zajednički sudržavljani... nisu mirovali, pa su neki vodeći odgovarali  na isti način. Jer i da nisu –opet bi bili  tzv. remetilački  faktori napadani od Bošnjaka, usmjeravanjem  sponzora  koji ruše svoj Dejtonski  sporazum. ONI  koji sada  iz  mržnje prema  jednoj ličnosti (koja  može biti kriva za bilo  šta, puna  političkih  nerealnih želja, ili sada teško ostvarljivih planova, zato što  Bošnjaci ne daju   da se  mrdne iz  gvozdenog   zagrljaja (ali ne razgovaraju o problemima) osoba puna   drčne  hrabrosti, a  „maligna“  navodno  za svoj  narod  ali ta  uzaludna i zla   ličnost  realizovana  u mnogo čemu, da se ne lažemo  jer Republika, a   ni Banja Luka  NISU  kasabe, kako reče mladi Stanivuković  (kakva je bila one davne 92.  druge, ali hvala joj na tome što je nas izbjeglice primila bratski)..   Ali  NIJE   i  ne može biti ON   jedini razlog  zašto nas  sa svih strana  pritiskuju, stežu  nam  grla  Bošnjaci, naše komšije, baš preko njih, tih posrednika  modernih  političara,  koji su procijenili da je bolje sagnuti glavu jer smo  mali, koji   su spremni, tako  kooperativni do  ja....  a,  na  potpunu  saradnju, a   ONI  misle, ali  se  varaju, da će pritisci prestati. Neće.

Turkovićeva  leti s  mjesta na mjesto  dijaspore, koja nas  Srbe obožava, (ali stiže na iftare) i  kad   Milu  sa  sve  odijelima  i  cipelama   odvedu Britanci  kud god, kao da  je   dijete sa  posebnim potrebama, ostavljeno bez ikakve zaštite, da bi   ostali  ovi drugi  blaži, spremniji  da prihvate  logiku  Zapada. A  TRAŽIOCI  krvi i tla   će  tada  samo   tražiti  VIŠE  i VIŠE,  odlamaće  gore. Tako  nas uči istorija. A i  sadašnjost nam baš  jasno  bode oči.

Žao mi je jedino što na  onoj tribini na trgu  nije   bilo spomena  o STVARAOCIMA Republike Srpske, borci  su  je ODBRANILI svojim životima... Makar pola njih, stvaralaca, nije živo – ali oni su bili  živi   onda kada je trebalo imati hrabrosti  da se NE ćuti. To je istina, koja se ne može poreći.  Srbi su  nažalost  skoloni da zaborave...

Opozicionari, koji su  odbili  da dođu  (a bilo  bi dobro da  jesu,  jer narod ne zaboravlja da oni „kokteliziraju“ u strasnoj nedelji) grade bedem  stranoga uticaja u Republici   i  vape da im se pomogne (kao prežalosni  Zelenski ponekad trijezan i drčan, vojnik  sa  bojnoga polja  pozornice) koji  je očekivao da ga  NATO brani od Rusa,  hoće ali  malo sutra!), kao  da se   IZBORI,  (a oni očekuju da će ih  sigurno dobiti)  mogu  dobiti  samo uz podršku stranaca. Da bi se dobili izbori treba da se stvori  snažna  n a r o d n a  volja,  KRITIČNA MASA, sila   koja olovkom  na papiru ruši ograde pozicije, sila kojoj ne trebaju stranci... Ako se to desi –  aferim što bi rekli  Bošnjaci.  Želim im i  nama s njima t a d a    svaku sreću, mada kako ono narod reče.. Car (Čitaj Zapad koji  ti tetoši onu  stvar dok im trebaš)  te prosi  kćeri, ali se Cigani (izvinjavam se, ali tako glasi poslovica)  oko kuće kupe. Naravno malo parafrazirano.  

Naravno, da mnogo šta nije dobro u Republici. Sve je već rečeno i stalno se o tome trubi na BN-u. Čovjeku dođe da  dobije slom živaca, slušajući  kako baš  ništa  kod nas  ne valja. A u Federaciji je mnogo bolje.  Kod nas  sve je skupo, što jeste  istina i  svaki dan  je sve teže narodu.  Sve je tako, ali  izgleda  da je rješenje da  Bošnjaci  treba  da dođu  sa onim spodobama na stranim oklopnjacima, pod  maskama, s  oružjem – i SVE će  biti, puno, puno bolje. Oni  će  da nam pomognu.. Da nam uvedu demokratiju.

Govori  prof. dr Lukić, legenda, doajen, velikoga pravničkog   znanja, nekada  teško  sankcionisani   građanin  Republike, kada je  SDS bio  „sravnjen sa zemljom„  od  strane  pok.  Pedija, što  bi  rekao naš narod, kada  je njih   pedesetak  značajnih iz  prve i najveće stranke u RS –u    ostalo  bez posla  godinama, bez  građanskih  prava...I  govori hrabro, govori ono  što treba da se kaže, nema mržnje, ima  istine, ima  načina  da  skupljeni narod (a ne DODIK)  glasno kaže  šta NEĆE. A neće  da ćuti, makar tu masu naroda skupio  Dodik....  

Kažu  da  jeste   skupio    Milorad  Dodik  ovaj  borački  narod  po pozivu. Plaćeni penzineri  po  20 KM. .Evo, neka   ih  je  skupio   autobusima  po  cijeloj  Republici Srpskoj, platio, ali   treba  MOĆI  skupiti baš ovoliki narod.. I to nešto govori. Vidjećemo koliko će skupiti opozicija, ima vremena, sve će biti jasno u oktobru.

Dakle, vidjećemo šta će se  dalje dešavati. Neće biti lako. Nije nikada bilo lako. Pogotovo sada kada nam je tako  reći  u susjedstvu rat, tj, intervencija Rusa da se slomi dokazani   nacistički režim u Ukrajini. A ta   situacija može biti opasna za nas koji ne možemo da se stavimo na stranu zakletih nacista, mada nam je žao naroda koji strada, ali najprije   zato što vođe moraju izvršiti  naređenja onih koji bi najradije  da  Slavena nestane na lica zemlje.

U tom smislu još ću na kraju  opisati meni  najstrašniju  scenu iz ove teške situacije koju pratim, vjerujem kao i  mnogi građani, koji nisu Rusofili, ali  jesu antifašisti To  je onaj  jezivi  spot kada ona mlada žena, glumica valjda,  obučena u ruho  neke ukrajinske  boginje, ne znam baš koje, ali   koja u  stilu jedne junakinje „Tihog Dona„ (zaboravila sam  kako se zvala, koja je sebi srpom ili kosom, nisam sigurana  više,   prekratila  život zbog izgubljene ljubavi,  čuvenog  ruskog pisca  Šolohova), prereže   vrat  onome  čovjeku (lutki) srpom, o č i g l e d n o    Rusu, sa    strašnim,  okrvavljenim usnama.. Kao vampir.  Boreći  se, valjda,  časno i strasno  za svoju  zemlju  Ukrajinu, tj.  jedan njen dio -   ona  se   klanja    Bogu,    Zla, likuje jezivo - a   ispod njenih nogu   je  užasna   smrt    ratnika,  koja   nije   METAK  u čelo,  vojnički, viteški – nego  je najstrašnije što se čovjeku  može desiti – smrt u kojoj  dželat nastrano uživa  (Jasenovac,  Jadovno, Korićanska  jama, crkva u Glini, Garavice itd.) šaljući prijetnju, pozivajući   na  baš tu VRSTU smrti koju, po njoj,  Rusi zaslužuju... Toliko o  herojskoj  poruci mlade glumice, tako sličnoj  hrabrim porukama  vođe, VOJNIKA, BORCA ,  Zelenskog,   iz  fotelje u Kijevu. 

I  ZA KRAJ

Narode, srpski,  neka    dani  koji   dolaze, dani    patnje   Hristove, ali  i    dani  njegovog    veličanstvenog  Vaskrsnuća –  budu   poruka  hrabrosti, strpljenja, dobrih misli,  nade  da    će   Gospod   spasiti    pravoslavni  narod, ALI I SVE dobronamjerne   NARODE  SVIJETA,   od svakog   ZLA...

Hristos  vaskrse, vaistinu  vaskrse.!

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (21.04.2022.)