Aerodromske procedure

Merenja temperature, roboti za čišćenje i kabine za dezinfekciju uskoro bi mogli biti sinonimi za putovanje avionima, ocenjuje CNN i ističe da bi Međunarodni aerodrom u Hongkongu mogao ponuditi uvid u procedure na aerodromima kada ponovo krenu masovna putovanja.

Prometni azijski aerodrom tvrdi da prvi u svetu uživo isprobava Klinteč (CLeanTech), kabinu za dezinfekciju celog tela. U kratkom, ali temeljnom procesu prvo se meri temperatura osobe koja potom ulazi u kabinu na 40 sekundi dezinfekcije i sanitacije. Sistem dezinfikuje odeću i kožu ljudi, ali, ukazuje CNN, ne može detektovati zaražene korona virusom koji ne pokazuju simptome na COVID-19.

Klinteč, kako navodi CNN, zasad koristi samo osoblje hongkongškog aerodroma zaduženo za javno zdravlje i karantine putnika koji dolaze, ali činjenica da se te kabine isprobavaju na jednom od najprometnijih svetskih aerodroma sugeriše da bi u bliskoj budućnosti mogle da se šire koriste.

Pored Klinteča, aerodrom u Hongkongu isprobava antimikrobno sredstvo koje uništava mikrobe, bakterije i viruse, na svim mestima koje koriste putnici – od stolica i kvaka do kolica za kofere i uređaja za čekiranje. CNN navodi da će, kada probe budu završene u maju, biti doneta odluka da li će to sredstvo biti trajno korišćeno.

Na hongkongškom međunarodnom aerodromu, takođe, javne prostore i mesta koje koriste putnici stalno dezinfikuje autonomni roboti za čišćenje opremljeni sterilizatorom vazduha, kao i ultraljubičastom lampom za sterilizaciju.

Nova etikecija letenja

U naporu da se smanje rizici prenošenja korona virusa, ali i da bi se putnici uverili da mogu putovati avionima, avioprevoznici uvode obavezno nošenje maski i daju sredstva za dezinfekciju ruku.

Avioprevoznik Džetblu ervejs (JetBlue Airways) zahteva od svih putnika da koriste maske ili da na drugi način prekriju lice od 4. maja, čime je, kako ukazuje Ju-Es-Ej tudej (USA Today), prva američka kompanija koja je uvela takvu obavezu.

Potez Džetblua usledio je posle poziva predstavnika sindikata u aviosaobraćaju, grupa za zaštitu potrošača i izabranih zvaničnika u SAD za mere pokrivanje lica kako bi se usporilo širenje virusa i eventualno uverili putnici da je bezbedno putovati avionima.

Džetblu, koji je kao i drugi američki avioprevoznici već uveo maske za članove posade, saopštio je da je odluka zasnovana na uputstvima zdravstvenih vlasti. Maske se ne nose radi sopstvene zaštite, već za zaštitu drugih, rekla je predsednica Džetblua Džoana Gerahti (Joanna GeraghtyI) i istakla: "To su nova pravila ponašanja kod letenja".

Druge američke aviokompanije, kako navodi Ju-Es-Ej tudej, još nisu uvele obavezno nošenje maski u avionima, ali su počeli da obezbeđuju maske putnicima koji ih nemaju. Pored toga, Ameriken erlajns (American Airlines) je saopštila da će putnicima od početka maja nuditi maske, kao i maramice i gelove za dezinfekciju.

Fizičko distanciranje u avionima

Dok ministri saobraćaja Evropske unije razmatraju kako da pokrenu aviosaobraćaj, pojedini avioprevoznici tvrde da je ostavljanje praznih mesta u avionima kao mere fizičkog distanciranja beskorisna, pa čak i "idiotska" ideja, ukazuje Politiko (Politico).

Lobistička grupa Erlajns for Jurop (Airlines for Europe - A4E) u pismu ministrima saobraćaja EU navela je da mere fizičkog distanciranja u avionima nisu ni neophodne niti izvodive. Lufthansa, koja je članica te grupe, najavila je da će srednja mesta ostaviti prazna kao privremenu meru, ali sa 90 odsto prizemljenih aviona nemačke kompanije i rekordno niskom potražnjom, to je, kako ukazuje Politiko, sada relativno lako ostvariti.

Sa smanjenjem novih zaraza širom Evrope, vlade gledaju kako da otvore svoje privrede, uz mere opreznosti uglavnom fokusirane na održavanje fizičke distance i izbegavanje većih grupa u zatvorenim prostorima, navodi Politiko, ali ukazuje da A4E tvrdi da je nemoguće da članovi posade u avionima održavaju distancu od dva metara od putnika, kao i da nema finansijski održivog modele za avioprevoznike u kojim bi bile popunjene samo dve trećine mesta u avionima.

Direktor niskobudžetnog prevoznika Rajaner (Ryanair) je ocenio da je ideje "idiotska" i rekao da ako mesta u sredini treba da ostanu prazna, onda vlade treba da plate za njih, ali, čak i da se nametne takvo rešenje, ono neće obezbediti fizičko distanciranje. Stručnjaci, kako ukazuje Politiko, procenjuju da bi obavezne mere fizičkog distanciranja mogle da ukinu jeftini vazdušni saobraćaj.

Dok evropski regulator aviosaobraćaja radi na smernicama za bezbednost, aerodromi razmatraju najprikladnije mere dezinfekcije, postavljanje opreme za testiranje na korona virus i proveru temperature, kao i reorganizovanje gejtova da se osigura održavanje razmaka među ljudima. Aviokompanije, dodaje Politiko, traže da aerodromi preduzmu zdravstvene mere, kao što su nadležni i za bezbednosne provere ljudi pre ulaska u avione.

Seizmičke promene

Kada ljudi ponovo počnu da lete, aviosaobraćaj bi mogao izgledati sasvim drugačije, ocenjuje Blumberg (Bloomberg), navodeći da će promene dotaći skoro svaki aspekt letenje pošto se ukinu ograničenja kretanje – od cena karata preko destinacija do izgleda unutrašnjosti aviona.

Pandemija COVID-19 najavljuje novu eru aviosaobraćaja s većim cenama, manjim brojem ruta i zdravstvenim kontrolama pre bordinga, podvlači Blumberg uz ocenu da je u toku seizmička promena. Na praznim aerodromima, nošenje maski i fizičko distanciranje već ukazuje na promene u ponašanju kod ono malo osoblja i putnika.

Korona virus je zaustavio višedecenijski bum u avijaciji koji je jedan od velikih kulturnih i ekonomskih fenomena sveta posle Drugog svetskog rada. Eksplozija putovanja avionima je smanjila planetu i stvorila nova radna mesta, ali je sada, kako ističe Blumberg, sve to stalo. Skoro dve trećine od 26.000 putničkih aviona širom sveta je prizemljeno, dok je ugroženo 25 miliona radnih mesta. Prema nekim procenama, prevoznici se suočavaju s manjkom od 314 milijardi dolara od prodaja karata ove godine, dok pojedini šefovi u industriji kažu da bi oporavak mogao trajati dve do tri godine.

Stručnjaci, kako ukazuje Blumberg, kažu da će konfiguracije unutrašnjosti aviona verovatno biti promenjene, pošto će avioprevoznici pokušati da izvuku više novca od putnika, pa će neki unaprediti najskuplja mesta, što će još više istaći razlike između luksuznih delova i ekonomske klase.

Deo aviokompanija bi mogao završiti u delomičnom vlasništvu država ili im makar dugovati novac, pa će verovatno ukinuti marginalne letove i možda povećati cene, dok bi manje poznate kompanije prve mogle nestati, kažu stručnjaci. S druge strane, navodi Blumberg, video konferencije su zbog virusa sada uobičajene, što bi moglo dovesti do preispitivanja da li su skupovi uživo neophodni, čime bi se takođe mogao smanjiti broj letova, posebno na kratkim destinacijama.

Izvor: slobodnaevropa.org