Predsednica Centralne izborne komisije Ela Pamfilova je kazala da je za odluku glasalo 13 članova komisije, dok je jedan bio protiv.

„Glasanje tokom tri dana već postaje tradicionalno za naš izborni sistem. Prvi put je organizovano tokom pandemije, da bi se osigurala bezbednost birača, ali je vremenom ovaj format privukao većinu birača zbog drugih prednosti”, rekla je Pamfilova.

U međuvremenu, predsednik Rusije Vladimir Putin saopštio je da će se kandidovati za novi predsednički mandat.

On je o svojim planovima obavestio komandanta bataljona "Sparta" Artema Žogu u neformalnoj komunikaciji sa učesnicima ceremonije dodele ordena „Zlatna zvezda“ Herojima Rusije.

Žoga je zatražio od ruskog lidera da se nominuje za novi mandat i Putin je pristao i odgovorio da će se kandidovati na izborima, prenosi RIA Novosti.

„Bilo je i razloga za i protiv, malo dileme, ali na kraju sam doneo odluku, idem u trku”, rekao je Žogi Putin a tv stanice to prenele kao udarnu vest.

„Predsednik je potvrdio da je u vreme istorijskog izazova spreman da deluje na osnovu interesa zemlje”, istakla je predsednica Saveta Federacije Valentina Matvijenko.

Pres-sekretar šefa države Dmitrij Peskov rekao je za Izvestije da je nakon vesti o učešću Vladimira Putina na izborima značajno porastao broj poziva na direktnu liniju - Rusi mu izražavaju podršku.

Izborna kampanja Vladimira Putina za reizbor na novi predsednički mandat je de fakto počela, ali će aktuelni šef države ipak obaviti sve neophodne formalnosti, rekao je Dmitrij Peskov novinarima.

„On još nije formalno prijavljen kao kandidat, obavestićemo vas kako će se kandidovati, treba da se registruje kao kandidat, da obavi sve potrebne formalnosti, pa će tek nakon toga postati predsednički kandidat u predizbornoj kampanji”, rekao je zvaničnik Kremlja.

Samopredloženi i predstavnici političkih partija svoje kandidate za izbore mogu da kandiduju od 7. decembra. Štaviše, u slučaju partija to se radi na njihovim kongresima. Centralna izborna komisija Rusije donosi odluku o registraciji kandidata (ili odbijanju da se registruje) najkasnije 10 dana nakon prijema dokumenata.

Izjava Vladimira Putina o njegovoj nominaciji za predsednika iznenađujuća. Uživa veliku podršku, a oko njega se formirala velika javna koalicija. Glavni akcenat predsedničke kampanje je već određen: uzdržan stil, smiren razgovor sa ljudima, kao i izbor pravog puta kojim bi zemlja trebalo da se razvija.

Šef izvršnog komiteta Narodnog fronta Mihail Kuznjecov je u razgovoru za „Izvestija“ naglasio da je odluku o imenovanju Vladimira Putina čekao „ceo veliki tim ONF-a“.

Ruski predsednik je do sada odbijao da govori o učešću na predstojećim izborima, a njegovi prethodni mandati poništeni su ustavnim promenama tako da on može da on potencijalno može da ostane na vlasti najmanje do 2030. godine.

Putin je poslednjih nedelja imao brojne događaje koji bi se mogli posmatrati kao neformalni početak predizborne kampanje, a poziv da se kandiduje uputilo mu je nekoliko javnih ličnosti.

Ruski patrijarh Kiril je 28. novembra na Svetovnom ruskom narodnom saboru pozvao Putina da „nastavi da radi u korist našeg ruskog otadžbine, celog ruskog naroda”.

Nakon Putinove objave o učešću na izborima, broj poziva na direktnu liniju sa šefom države, koji će biti održani 14. decembra, značajno je porastao.

Vladimir Putin je četiri puta biran na mesto predsednika Rusije – 2000, 2004, 2012. i 2018. godine.

Nakon usvajanja amandmana na Ustav, dobio je pravo da se kandiduje na izborima i 2024. godine.

Izvor: politika.rs