БАЊА ЛУКА - Први комеморативни скуп под називом "Дан сјећања на Јадовно 1941." посвећен јадовинским жртвама усташких логора биће одржан у суботу, 26. јуна код Шаранове бездане јаме, у кругу девастираног Спомен обиљежја на Велебиту.

Одржавање скупа најавио је предсједник Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора "Јадовно" из Бањалуке Душан Басташић.

Басташић је на данашњој конференцији за новинаре у Бањалуци рекао да ће други дио комеморације бити одржан на Спомен-подручју логора Слана на острву Пагу.

Он је додао да ће на подручју самог логора Јадовно познати српски историчар Ђуро Затезало одржати час историје под називом "Јадовно, комплекс усташких логора, први планирани ликвидациони центар у Независној држави Хрватској", док ће опијело служити Његово високопреосвештенство владика горњокарловачки Герасим.

Према његовим ријечима, Удружење планира да, по одобрењу Министарства културе Хрватске, открије реплике двије спомен-плоче, једну на Спомен-подручју Шаранова јама, а другу на Спомен-подручју Слана на острву Пагу.

Он је најавио да су планирани доласци на комеморацију аутобусима из Бањалуке, Мостара, Београда, Загреба, Карловца, Беча и Љубљане, док су на скуп позвани високи гости из Републике Српске, Федерације БиХ, Хрватске и Србије.

Басташић је додао да ће парастос јадовинским мученицима бити служен у четвртак, 24. јуна у 11.00 часова у цркви Свете Тројице у Бањалуци по благослову владике бањалучког Јефрема, а очекује се да ће у исто вријеме бити служени помени у Карловцу, Београду, Загребу и манастиру Тврдош код Требиња.

Он је нагласио да је истина о Јадовну била прикривена дугогодишњом неправедном и наметнутом ћутњом, истичући да су током 1971., као и 1991., жртве поново убијене, јер су све спомен плоче поразбијане, а споменици минирани.

"Ми, њихови потомци и поштоваоци имамо моралну, историјску и сваку другу обавезу да дигнемо глас против ове историјске срамоте и неправде, његујемо културу сјећања и проводимо конкретне активности у том смјеру", поручио је Басташић и додао да је након Бањалуке, "Удружење Јадовно 1941." промовисано и у Београду, Новом Саду, Љубљани и Загребу.

Јадовно је био усташки логор у који су 1941. године усташе одводиле жртве свог терора да би их тамо побиле. Налазио се у долини на Велебиту на простору од 1.250 метара, ограђен бодљикавом жицом високом четири метра, а око жице била је постављена стража у дубину од једног километра.

Заточеници, већином Срби, најприје би стизали у госпићку казнионицу гдје се вршио распоред за логоре. У логор Јадовно се ишло од Госпића преко села Трновца.

Нераван терен у логору заточеници су морали изравнати и на њему направити заклоне од грања. Радили су по цијели дан до изнемоглости, уз готово никакву храну. На пет километара од логора налазила се јама у коју су усташе повремено бацале заточенике, преклане над самом јамом.

Последњу групу од 1 500 људи усташе су побиле митраљезима у августу 1941. У мају, јуну и јулу 1941. у Госпић је стизало дневно по хиљаду људи, жена и дјеце, већином Срба. Рачуна се да је крашка јама поред логора Јадовно прогутала око 35 000 жртава.

Главни злочинци у Госпићу и Јадовну били су још до рата познате усташе Јуцо Рукавина, Јурица Фрковић, Стјепан Рубинић, Томљеновићи и други. Они су и били главни творци и заповједници логора Јадовно, од првих дана НДХ.

О начину ликвидирања жртава у Јадовном постоје свједочења о разним убијањима, па чак и о томе да су логораше, често и полуживе, а некад и сасвим живе, бацали у јаме. Најчешће су их везивали жицом за руке, по двадесетак или и више у групи, а онда су само прве убијали кундаком, маљем или неким другим предметом, па их онда гурали у јаму, а они су за собом неминовно повлачили остале. Отуда се по Лици и до данас прича да су се из јаме могли чути људски крици и вапаји током неколико дана или ноћи.

Године 1991. порушене су зидине логора и спомен плоче.