Lider opozicije Mladen Bosić tako je izjavljivao da se građanima Brčkog trebalo da se obezbijedi izlazak na referendum i da je „loše što Srbi iz Distrikta Brčko nisu kao ostali“. 

Mnogi su se i pitali kako je Narodna skupština RS ignorisala apel visokog predstavnika i OHR-a kada je riječ o referendumu na nivou Republike, ali je uvažila sugestiju supervizora za Brčko da se referendum ne održi na toj teritoriji. 

Razlog leži u arbitražnoj odluci iz 1999. godine, kojom je Brčko proglašeno Distriktom (prethodno je pripadalo isključivo teritoriji RS, ali je još u Dejtonskom sporazumu dogovoreno da će se ići na međunarodnu arbitražu). Kasnije je odlučeno da će Brčko biti sastavni dio oba entiteta.

Međutim, to nije sve. U arbitražnoj odluci stoji i jedna veoma bitna stvar, koju naši političari, makar u javnom prostoru, često zaboravljaju, ali smo bili svjedoci da su institucije RS u ovom slučaju bile veoma oprezne. Naime, u toj odluci (IX, 68) eksplicitno stoji: „Ne ograničavajući opšti karakter gore navedenog, modifikacija konačne odluke od strane Tribunala može obuhvatiti odredbe kojima se teritorija Distrikta u potpunosti prebacuje iz onog entiteta koji se ne pridržava odluke i stavlja pod isključivu kontrolu drugog entiteta.“

Ovo u principu znači da, u skladu sa ostatkom odluke, Arbitražni tribunal za Brčko još ima ovlašćenja da distrikt dodijeli nekom od entiteta u slučaju težih nepoštovanja uslova utvrđenih odlukom, bez obzira na to o kom se entitetu radi. Kako se međunarodna zajednica i evropski pravni stručnjaci slažu da se referendumom u RS prekršio Ustav BiH, jasno je da bi se i referendum u Brčkom isto tako tumačio, što bi odgovaralo ovoj formulaciji „težih nepoštovanja uslova utvrđenih odlukom“. To dalje dovodi do zaključka da bi konačna arbitražna odluka bila da Distrikt Brčko u potpunosti pripadne FBiH, a Srpska bi tako izgubila teritorijalni kontinuitet. 

Paradoksalno ili ne, glasovima SNSD-a je distrikt uvršten u Ustav BiH i i ovom promjenom je prihvaćeno ubacivanje arbitražne odluke u Ustav BiH. 

Sve u svemu, zaključak je sljedeći: Da se referendum sproveo u Brčkom (i da nijedna domaća zvanična institucija nije reagovala), to bi se doživljavalo kao teža povreda prava i Brčko bi pripalo Federaciji. 

Upravo iz ovog razloga nameće se još jedno pitanje: Kako predsjednik Republike Srpske može najavljivati referendum o otcjepljenju Srpske, kada nije u stanju sprovesti referendum u Brčko distriktu? Da zaista ima političku moć, građani Brčkog bi, bez imalo straha, izašli na održani referendum. 

Ovako je to miljama daleko... 

Redakcijski komentar