Наравно да сте примјетили да сам стално у медијима. По ваздан нешто коментаришем, филозофирам и "млатим празну сламу" на телевизији, новинама и порталима. Вјерујем да то моје појављивање највећи број људи итекако нервира и ја их потпуно разумијем.

Да ли сте се запитали због чега је то тако?

На почетку ево најједноставнијег одговора ја сам непоправљиви егзибициониста, и то је донекле тачно, али не можемо све свести само на то. Превише је једноставно.

Можда је узрок томе 30- годишње читање Политикиног забавника. У њему свашта пише и може се много тога научити.

Можда је проблем у новинарима јер су толико лијени да зову само мене, без обзира о којој теми се говори? Ако је то тако запитајте се колико им онда можете вјеровати о свему што пишу и колико су спремни да се озбиљно позабаве одређеном темом или је то само отаљавање посла.

Можда није проблем у новинарима и мени, него у другима? Да ли сте се запитали због чега се у Републици Српској врти највише десет људи који коментаришу све и свашта. Поставите себи питање, гдје су ти силни сенатори, носиоци разних ордена, професори, аксперти, интелектуалци с наших још „силнијих" приватних и државних факутета , да напокон кажу нешто паметно и ове одувају нас досадњаковиће. Нема их, али зашто?

Имамо неколико могућих одговора:

• Људи једноставно не воле да се експонирају у јавности?
• Постали смо „фах идиоти", па све знамо о једној теми и ништа више?
• Имамо поремећен систем друштвених вриједности па јавност не може да препозна оно што је квалитетно, па зато Пухало & комп. добијају толико на важности?
• Пухала & комп. подржава Сорос, масони, Бошњаци и сви остали који желе да разбију српско национално биће (ово сам неки дан прочитао у новинама) и само њима плаћа те „деструктиве" јавне наступе у циљу коментарисања, а нарочито критиковања, свега и свачега у Републици Српској?
• Можда је разлог томе што се причати јавно, а поготово критиковати власт, једноставно не исплати?

Свакако ја имам одговор и на ова питања, али да би сте га сазнали морате да наставите да пратите моје наступе у медијима. Наравно, ако вас интересује?

Дакле, овдје је основно питање учествовање појединца у јавном животу и његов допринос креирању јавног мњења као једног од важних фактора контроле власти. Такав однос би олакшао рад медијима и невладиним сектором, а друштво би сигурно било боље и праведније.

Никако ми не иде у главу како пепељара у Влади може да кошта 1000 КМ, а да то није добар повод за дизање галаме и вике. За ово вам није потребана нека велика школа, већ само мало логике и храбрости и свијес да постављањем тог питања не рушите Републику Српску.

Шта год да је у питању ја ћу и даље да коментаришем многе ствари, свидјело се то вама или не.

Уздравље.