" Бонд... Клифорд Бонд "...

Овако некако се, ваљда, народним посланицима и страначким депутатима у "би енд ејч" парламенту обратио Клифорд Бонд, будући да још увијек тачно не знам у ком је својству тамо боравио, и о најфришкијим им уставним принципима бесједио...

Јер у свему што буквално прати и испраћа наш политички живот и прикљученија, уз дотичног се наводи углавном то да је "бивши амбасадор САД у БиХ"...

Ово "бивши" би у свакој нормалној земљи било посебно наглашено и адекватно вредновано, осим у овој и оваквој БиХ, у којој је "бивше" одувијек било значајније од садашњег.

Зато се и сви "бивши" никако не могу одвојити од БиХ, за коју их вежу најљепше успомене и звјездани тренуци којима се нису могли ни надати током своје просјечне каријере.

Јер овдје нису само "представљали", већ су,напротив, и одлучивали у име домаћина, у име васцијелог "дуњалука", па чак и у своје лично...

Зато им послије таквих доброта тешко падају конзулска времена, а још теже пензија и писање књига накнадне памети...

И зато нам се тако радо враћају,

Да око себе поново слушају кликтање блицева и кликтаје својих домаћина, радих сваком госту намераченом да у три дана боравка обави и све њихове послове...

Да још једном доживе клицање шпијуна који су их вољели...

Да унесу мало реда у наша политичка оргијања, да одреде ко се коси, а на чији млин се вода носи...

Да нас још једном просвијетле, и освијетле нам безвизни пут у њихову, тренутно безвезну будућност...

Да нам опет обећају да ће бити гаће, само не знају ка'ће...

Зато се искрено надам да се Бонд овога пута упутио у збиља немогућу мисију...

Како се не би десило то да, у међувремену избрисане Гаврилове стопе, сутра буду означене као мјесто са којега је Бонд "испалио" историјске принципе.

Како се из ових тајних општења и међусобних односа колико сутра не би изродила још једна "кама сутра" на балкански начин.

Како би се и Бонд коначно смирио, и пустио и друге да живе.