Siniša Davidović

Мајстори, мајстори...

И бијаше једном онај ненародни режим у којем смо се борили за бескласно друштво, премда смо се дијелили на такозвану „привредну базу“ и још такозванију „друштвену надградњу“...


База, тј. привреда је имала улогу да храни саму себе, али и да пуни буџете „надградње“.

А у бази бијаше и некадашњи „Чајавец“ и ми негдашњи у њему, такође подијељени на производне и административне раднике.

У чијим се халама производило, а у канцеларијама напрђивало о Кардељу и  истраживачко-развојним пројектима због којих се бјесомучно путовало, семинарило, симпозијумовало и дневничило...

Нека ми опросте све моје учене колеге из „Чајавеца“, али и ја и они знамо да тај покојник ипак није почивао на нашим шупљирањима, већ на мајсторима који су од свих наших будалаштина знали да направе нешто што је сваког двадесет и петог у мјесецу омогућавало бар „хиљаду кека у паџе“.

И зато ми није жао што више нема Кардеља, већ што нема производње, а поготово што нема мајстора који су и једини знали да производе.

Данас немамо ни мајстора ни радничке класе.

Данас немамо никакве производње, премда имамо на  хиљаде дипломираних менаџера, експерата, специјалиста, мастера и Бог би га знао више чега, а што чини огромну  надградњу без икакве базе.

Данас немамо никакве привреде, али и даље имамо буџет, који пунимо тек пуком распродајом онога што су ишчезли мајстори стварали.

Данас о индустрији наглабају они који ни минута нису провели у тутњави преса, стругова, блањалица и глодалица... које звуче потпуно другачије од монотоног бректања трактора.

Данас о пољопривреди филозофирају они који гумене чизме навлаче само када крену у флај-фишинг на Угру.

Данас о свеукупној привреди глагољају Пи-Арови министарстава у којима се и даље напрђује о савременим Кардељима и мардељима, и из којих се и даље отискује на стручне семинаре, симпозијуме, воркшопове и остала стручно-породична усавршавања...

Данас имамо и неке нове мајсторе, оне којима се у истоименом филму Александар Берчек обраћа са стиховима: мајстори, мајстори, шта сте то учинили? То више није моја кућа, то више нисам ја...

Мали савјет колегама које већ увелико воде изборну кампању: маните се Калај-исања, масонских завјера и урота зринско-франкопанских... дајте да пронађемо и поново ангажујемо оне некадашње мајсторе, који ће пробати да од гована у које смо запали, направимо барем питу у покушају.

Ако су већ могли партизани, што не бисмо и ми ?

Покушајте да овом народу објасните да буџет није за њега, већ за чиновништво, чији чинови зависе од страначких чињења и нечињења...Објасните му да пуњење буџета не доноси ништа њему, но „буџама“ које том „кожном кесом“ млате како им се дигне...

Но, и за то је потребно „мајсторско писмо“....боље речено „програм“ на којем инсистирају Фронталови коментатори.

Да ли га ја имам? Наравно, али нисам блесав да га објелоданим све до тренутка када  независни медији и приватни јавни сервиси буду присиљени да га објаве у цјелости, и када ће другима бити касно да га препишу и себи присвоје.

Опрез је, кажу, мајка мудрости... а и неки не прежу ни од чега, да би се мудрима приказали.

Komentari
Twitter
Anketa

Da li već sada znate za koju političku partiju ili pojedinca ćete glasati na predstojećim lokalnim izborima?

Rezultati ankete
Blog