Raković

Град и Град

До сада нисам писао о књигама. Још мање сам покушавао да будем књижевни критичар. Но, пало ми је на памет да препоручим за читање једну књигу.


Издаваштво данас успјешно избацује на стотине наслова преведених на наш језик, а оно што сам запазио је да је издавачка политика углавном вођена потенцијалним комерцијалним успјехом. Тако смо у прилици читати много тога што представља хит негдје друго.

Лагуна је као издавач запосјела најшири фронт укуса и занимања читалачке публике. У великом избору дјела није лако наћи нешто што би изазвало посебну, да не кажем ванредну пажњу. С друге стране, наша читалачка публика (ма колико смањена) није више у прилици да кореспондира са многим проблемима, да не кажем тематикама, које представљају окосницу појединих дјела. Наша „сплендид изолејш’н“ чини нас одвојеним од неке просјечне стварности и ритма неких других живота.

Да је томе тако, управо показује фантастичан роман, Град и Град, аутора Чајне Мјевила. Један фантастични оквир у коме је смјештена радња романа на више од један начин комуницира с „нашом“ стварношћу и постаје само парабола наших свакидашњих живота. Овај роман је према својој радњи криминалистички и не бих рекао више но што укус допушта. Инспектор истражује убиство, а током истраге злочин нараста на још једно убиство. Онај фантастични оквир чини овај роман јединственим.

Радња романа смјештена је географски негдје „иза Балкана“ у урбану цјелину која је специфично организована. Наиме, на истом простору постоје, развијају се и функционишу два града. Овај специфични простор два града у једној цјелини настао је „расцјепом“ који се одиграо у неспецифицираној прошлости, тако да се градови преплићу, дијеле исте улице, тргове, паркове. Бесел и Ул-Кома наравно настањују људи, али се због дејства „расцјепа“ успјешно међусобно „обневиђају“, као што успјешно обневиђају објекте, аутомобиле и све друге „туђе“ објекте.

Истовремено, цијелу ту ситуацију могућом одржава феномен (организација) коју и једни и други познају као „пробој“ – уједно и заједничко име за прекршај „виђења“, а који има овлаштења изнад поимања права и државе.

У оба града постоји формирана политичка сцена која има све одлике „нормалних“ политичких система, а на маргини дјелују „наци“ и „унификационисти“. Наравно, градови су међусобно иностранство и имају гранични прелаз. Оба града такође веже мит о постојању претходног „једног“ града који наводно и данас живи на „прекрсницама“ и маргинама између два града.

Нећу даље о садржају, да не бих кварио ужитак читања (мислим да то још увијек нисам успио). Препоручујем књигу зато што мислим да би била занимљиво штиво управо нашем читаоцу. Све паралеле које могу да се извуку из осебујних описа ова два града у преплитању заиста изазивају посебан осјећај код читаоца који већ живи у једном друштву које је дубоко подијељено.

За крај дозволите и да цитирам неке критичаре:

„Често се олако позивамо на Кафку и Орвела у вези са свиме што макар и малчице превазилази обичност, али у овом случају имамо писца достојног поређења с њима.“ (Times)

„Кад би духовно чедо Филипа К. Дика и Рејмонда Чандлера одгајио Франц Кафка, дело које би из тога настало подсећало би на Мјевилов роман Град и град.“ (Los Angeles Times)

Komentari
Twitter
Anketa

Za koga ćete navijati u baražu za Evropsko prvenstvo u fudbalu: BiH ili Ukrajinu?

Rezultati ankete
Blog