Два сата након завршетка полагања камена темељца за Андрићград у вишеградској кафани “Аника”.

Багериста: Јеботе, што си тужан!? Свакоме се то може десити. Попи’ пиву, ајде.

Камионџија: Ма пусти ме, није ми до пића.

Возач ровокопача: Шта му је, што неће пиву?

Камионџија: Шта те боли к.... шта ми је!?

Багериста: Ма није ништа, мало је јаче дод’о гас код оног увода „ О фортуна“. Понијело га и он по гасу.

Возач ровокопача: То јесте зајебан дио, али нисам примјетио да је искочио из тоналитета.

Камионџија: Ниси ти примјетио, али јесу ови из филхармоније. Она жена што свира харфу је цркла од смијеха. Гледа ме у очи, трза оне жице и смије се.

Багериста: Ма пусти њу, шта она зна шта је турирање и френање!? Јеси видио како је ружна и равна ко даска?

Возач ровокопача: Ја ништа нисам сконт’о, мада сам говорио ’ајмо људи да вјежбамо. Мене нико не слуша.

Камионџија: Још ако то моје искакање накаче на она ”Ју тубе”, пуче брука по свијету.

Багериста: Ма ко ће болан примјетити, нису наши људи слухисти. Сви су гледали нашу кореографију. Била је екстра.

Возач ровокопача: Ко на слету за Тита, под конац.

Камионџија: Зато сам ја и погријешио. Пазим да искипујем на вријеме у оном дијелу са Крчмом и опалих по гасу. Јеби га.

Возач ровокопача: Ма говорио сам ја Кусти, царе, не можемо истовремено кипат’ и држат гас како треба. Куста мисли да је камион хеликоптер па да може све истовремено. Не може, бајо.

Багериста: Јесте видјели онога што свира прву виолину!? Што ми је нешто мрзак, не могу га гледат’. Гарант је педер. Као он нешто свира и клати се, а ја по гасу. Није га могла чути ни она што свира харфу, а камоли Додик.

Возач ровокопача: Видим ја ти гониш камион к’о луд. Контам шта му је!? Него, хоће ли нам дати дневнице?

Камионџија: Наравно да хоће, ако не дају не идем ја у Маховљане са камионом. Па нека аутопут праве циварама, кариолама, тачкама, ако могу!

Багериста: ’Ајмо ми по још једну пиву, ко зна када ћемо опет на концерт.