Пухало: Господине Шаренац, како је данас издавати једну дневну новину која нам нуди „оштру истину“?

Шаренац: Па чујете и лако и тешко, истовремено.

Пухало: Молим Вас да то појасните?

Шаренац: Ма лако је издавати ову новину због неколико разлога. Као прво не зависите од тржишта, Влада РС даје довољно новца да тираж новина и њихова читаности уопште нису битни. Новинари су више него разумни људи па раде и ако не памтим када сам обевезе према њима измирио. Чак и институције имају разумјевања за ове наше проблеме.

Пухало: А шта је то што је тешко у овоме послу?

Шаренац: Па тешко је ускладити све обавезе. Треба на вријеме узимати таблете за притисак и холестерол. Треба осмислити по неки пројекат за „Љепшу Српску“. Треба се видјети са премијером Републике Српске и то му за 5 минута презентовати на прави начин. Такође проблем код нас је што имамо тако мало вјерских и других празника да морамо чекати по 6 мјесеци за жеље, честитке и поздраве министарстава, јавних предузећа и понеке општине нашим грађанима.

Пухало: Интересантно размишљање, морам признати, али тешко је бити тако сталожен ако знате да на Вас као власника будно мотри Савез синдиката Републике Српске и Удружење новинара Републике Српске?

Шаренац: Морам признати да су то двије институције од којих највише стрепим, али ми смо колеге и о њима све најбоље, а како и не би када они стоје на бранику Републике Српске и њених интереса.

Пухало: Молим Вас како успјевате да новинаре одржите у животу, иако не примају плату 4 мјесеца.

Шаренац: Е открићу вам ту тајну. Прије свега када смо освјештавали наше просторије поп Марко је то урадио како треба и није смандрљао, а разлика у цијени је око 200 КМ. То нам је смањило апетит новинара за 20%, што признаћете није мало. Такође, ја од мојих новинара не тражим да пишу о ружним стварима у Републици Српској и сва та „позитива“ и оптимизам кријепе дух и тијело и то још за 10% смањује утицај глади. Додамо ли томе да редакција моде и стајлинга нон стоп форсира тај анорексични модни стил, што свакако утиче и на новинаре, ту смањујемо глад за још 10%, што већ сада укупно износи 50% од нормалног апетита. Такође, стално се дешавају неки пријеми и закуске и ја водим рачуна да моји људи обавезно томе присуствују и наравно почасте се, па не морају јести кући. Наравно, редослијед одлазака не та закуске је стриктно дефинисан и не може се десити да неко од новинара оде два пута заредом. И на крају желим да нагласим да сам напокон добио и потврду од науке да ваздух гоји и онда моји новинари на свака два сата имају вјежбе дубоког дисања од 10 минута.

Пухало: Интересантан приступ, морам признати

Шаренац: Наравно управо пишем пројекат о имплементацији ове идеје на све буџетске кориснике (нпр. на школство, здравство, војску), мада ме контактирао и Ноле јер овај приступ је интересантан и врхунским спортистима. Од Владе Републике Српске очекујем да ће подржати овај пројекат, али и од ИРБ-а, јер ово је наша извозна шанса.

Пухало: Господине Шаренац, хвала на разговору.

Шаренац: Хвала вама што сте ми дали прилику да објасним јавности о чему се ради и да не морам да користим сопствене новине зарад личне промоције.