Komarci da poznaju granice, pravili bi države, a ne sisali tuđu krv

Kapiten jedne ekipe iz jednog grada u Federaciji 2000-te godine poslije pobjede u tom gradu titulu pionirskog šampiona BiH čestitala mi je riječima „jebem ti mater četničku srpsku“.

Nekoliko godina nakon toga zbog moje (i većine nas drugih) „srpske četničke majke“ i moje trojke za pobjedu u posljednjoj sekundi jedva smo izašli iz dvorane u jednom drugom gradu u Federaciji.

Vremenom smo navikli na psovanje majki, drugih rodova i krvi i ja sam 2005. godine htjela da budem veća osoba i bolji čovjek i pristala sam da igram za U18 reprezentaciju BiH. A i trener me je natjerao, ali to je sad manje važno. Da, jesam ja tu rekla kako ne jedem svinjetinu pred punim restoranom muslimana. Da, jesam opsovala princa Čarlsa zbog para za neke džamije. Da, jesam pričala vic o Srebrenici. Ali sam igrala za reprezentaciju. I bila u sobi s djevojkom koja mi je najdraže zlato koje sam osvojila začinila sa „srpskom četničkom majkom“. I nisam nijednog momenta poželjela da je zakoljem na spavanju.

Meni niko nije poginuo u (ovom posljedjem) ratu. Dosta prijatelja i kumova mojih roditelja su muslimani. Neki od mojih drugara su muslimani. Ili Hvrati. Ili šta god. Mog tatu su vratili s ratišta jer je bio spremniji da da svoj život nego da uzme tuđi. Ali BiH? Ne.

I ja sam jednom htjela da pokušam, razmišljajući da nema ništa loše u tome da mi, kao ti neki ljudi koji igraju neki sport, igraju te neke utakmice zajedno. I stvari je trebalo da idu nabolje, da se malo više poštujemo, podnosimo, volimo. Ali nisu. I zato mi se gadi ova vještačka država.

I ne znam šta sam propustila kad su ljudi u Republici Srpskoj počeli da navijaju za Bosnu.

„Poplave ne poznaju granice.“ Poplave poznaju granice – one od nasipa koji nisu napravljeni (kako treba). Ali kakve to veze ima s nama? I sa stvarnim granicama.

I šta znače vezane zastave na jednom balkonu u nekom poplavljenom gradu? Šta znači poziv za pomoć za neku drugu državu? Znači da smo ljudi. Ali ne znači da granice treba da brišemo.

I šta znači što se Bosna kvalifikovala za Svjetsko prvenstvo? Znači da su momci dobro igrali i svaka im čast. Ali ne znači da treba da navijam za Bosnu.

U redu mi je ta hrvatska reprezentacija. U redu mi je i reprezentacija Srbije (bila bi više u redu da se kvalifikovala za SP). Oni su komšije. I to je sasvim u redu. Ali to nisu moje države. Moja zemlja je Republika Srpska – zvala se ona državom ili ne. Možete me natjerati da nosim pasoš Bosne i Hercegovine, ali me nikad, nikad, nikad nećete natjerati da navijam za reprezentaciju BiH. Čak ni da ne navijam protiv nje.

I to nema nikakve veze s tim da li ja volim muslimane, Hrvate ili bilo koje druge narode. Jer volim i sve je to lijepo. Ali ne volim Bosnu. Gadi mi se. I nema tog pasoša, stranca, Dejtonskog sporazuma, ustava koji to može da promijeni.

Tako da.. Argentina, gou, gou... gol!