Nemoćna  da nađem odgovore  (uvijek je lakše pitati, nego dati suvisle odgovore) a biram da  budem  politička “pitalica”,  budući potpuno svjesna da oni  koji bi trebalo da su moćni  mijenjati  situaciju (mislim na učešće, participiranje, involviranje, itd. u vlasti tj. tamo u  organima gdje bi  se odgovori mogli i morali naći) -  pojma nemaju da li su pošli  -  ili  došli,  sudeći po njihovoj spremnosti da stvari mijenjaju.

Toliko je to vidljivo i osjetno  da bi najbolje  bilo posegnuti  za onom, valjda, već narodnom  “misli moje kud bludite“ ,  jer se politički  stavovi,  klubovi, ideje, politička  pripadnost, odanost, lojalnost vođi - mijenjaju iz sata u sat. To što pročitaš ili čuješ danas – večeras u Dnevniku  (Dnevnicima, valjda se tako piše)  u o p š t e   ne  mora  biti tako.

Samo što pomisliš da neko ima stav – a ono.. možda ćemo, trebalo bi, ako uočimo, dok analiziramo itd… pa se oblizuju suve  usne,  uzdiše se, nakašljava se, biraju se riječi (a njih je u  oskudnom rječniku tako malo, pogotovo kad se laže)

 I  šta ? Ništa.   

Čini se da jedino Dodik (ma šta ko o njemu mislio), uvijek  ostaje isti.  Ništa nije mijenjao, sve je kao na dlanu. Poznato.  Ne  j..e  nikoga za suvu šljivu !  I to imponuje ovome narodu. I sve dok je tako, njegove  šanse  su … Evo, ja pitam  kakve su  njemu  i njegovima (mislim na one baba-tetke  oko njega) šanse, sa sve Cvijanovićkom u sredini, osim ako se u posljednji čas ne odluči za Radmanovića?

 Kad bih odgovarala ja  - bilo bi:   Uzmi  ili ostavi.

I evo  uskoro, desiće se široko polje prijedorsko,  mislim naravno na skupštinsko polje -  pa neka se vidi ko je ko.  Ako Savez sada ne pogodi metu – ako zavjerenici  za dobro i prosperitet  ovoga naroda do sada nisu skupili municiju, do izbora samo oni mogu biti gubitnici. Zašto ? Odgovoriće  se samo. Kad bih ja odgovarala, rekla bih da je  za  rasplet  još rano, mada  se uveliko prikuplja oružje, utabavaju poznate staze, traže savjetnici, skupljaju milioni…  

Da se ja,  lično,  samo malo  okrznem o Frojda, ko  zna šta bi sve  skrivala  u  sebi  (da jesam u politici), ili  kad  mi  pukne film,  a to može  jer tamo nisam) te bi, možda, i  pala  u iskušenje  da  pokušam nešto mijenjati.  Ali, ništa  od toga.  Zato Frojda ne čačkam, jer  to ne  rade ni  drugi. Što bih  ja bila   drugačija?   

Pa  i  drugi  svoje nemoći boje bojama noći.  

Zamislimo,  recimo, situaciju da se psihoanalizi podvrgnu, tj. o t v o r e  neki naši političari možda cijela vlada, ministar prosvjete recimo, oni  na vrhu u BiH, uznemireni Crnadak, smireni  Ognjen, ljutita Pandurevićka, nasmijani Govedarica, u nebo zagledani Šarović itd. Svi ini   pametni, obrazovani, etablirani, moćni senatori,  pisci,  slikari, umjetnici….  

Zamislite taj  gambit.

Do  još  jedne naše,  skupštinske  prekretnice, želim da  osjetite i  duboko udahnete  

MIRIS  LIPE  U  ALEJAMA