Možda Milica Marković ZAISTA MISLI ONO ŠTO JE REKLA, dakle da narod ima još rupa na kaišu.  Ako tako misli i ostali  dio njene stranke, svaka čast!  Najebali smo  svi  skupa.

To je ona Milica za koju sam ja nekada izgovorila komplimente, koje danas ne bih ponovila. Ja ne negiram da je Aleksandra P. t a d a, a  i  s a d  a, bila  distancirana on one borbene kakvu    sam je upoznala, jer se vremena mijenjaju, pa danas na našoj političkoj sceni više ni brat brata   ne pozna, niti zna u  kojoj  će ga (brata ili sestru)  stranci  s u t  r a  zateći, pa tu nemam šta   dodati.

Da pređemo na  Milicu,  našu damu sa  PRADOM, mada ja o  tome nemam lična saznanja. Ako je to tačno, a vjerovatno jeste, jer pare su zajebane, ne daju mira, meni sada ona, dok NAS    poziva da se žrtvujemo,  zaista zvuči kao Marija Antoaneta, što reče N.Vukanović osim što   Antoaneta nije završila na vješalima, nego na giljotini zajedno s mužem kraljem Naravno svaka  aluzija na njen kraj je apsolutno isključena - osim ono sa  kolačima, ali ono što nije isključeno -    jeste činjenica da Markovićka (kao uostalom svi oni  veoma obogaćeni od politike, a godinama na političkoj sceni) pojma nemaju kako im narod stvarno živi. Vjerovatno, grabeći sve  što se  zgrabiti da – oni pojma nemaju da postoji scena koju sam ja nedavno lično doživjela u jednom marketu. Gospođa, vrlo pristojno obučena (dakle nije sišla „s brda„ što bi se reklo u gradu Banjaluci, nego iz centra ovoga divnog  grada) kupuje 8 deka narezane šunke. Da,  tačno toliko! Ima i  gore -  neki  šunku ne kupuju nikako,   jer ne  mogu. Kupuju piletinu i još po nešto  ako preostane od  plaćanja   kredita, dugova i  drugih  obaveza.

Nije mi namjera da gore pomenutu gospođu vrijeđam, Bože sačuvaj, nego želim da je podsjetim kako se potpuno odvojila od realnosti života sjedeći godinama u zastupničkim klupama , daleko od  onih  koji  danas, samo  koji  dan do praznika, bez plate koju su potrošili i penzije koja je i onako nikakva – pokušavaju da smisle kako će praznike obilježiti tj. da li će moći kupiti ono što bi svaki čovjek trebalo da ima na stolu - bar za dan kada bi trebalo da smo pred Bogom  SVI   isti.    Ili  smo odavno  zaboravili  da niko od nas nije  vječan,  te da će  jednako  otići  Bogu  na istinu    i   oni,  koji  su  bogatstvo  zgrnuli sa grbače  sirotinje i na krvi  poginulih boraca,  bolesnih i očajnih, zaboravljenih ljudi, koji skupljaju novac da bi kupili lijek (o lijekovima se tek spremam da pišem),  ljudi  u  potrebi i  neimaštini  -  sve  se  sami  sebi  zaklinjući  kako  su  dobročinitelji,  patriote i čuvari Republike Srpske.

Republika Srpska nema alternativu,  što bi  rekao jedan  naš  stari, za sva vremena dobri i provjereni akademik – enciklopedista. I nema. Ali, alternativa za  loše stanje  mora da  postoji. Bar je uvijek postojala.  Jedino se postavlja pitanje šta  će biti sa  onima koji misle drugačije.  Studenti ne spadaju u ovu kategoriju !     

Neće, valjda, o onima koji ne saginju glavu odlučivati Milica Marković i  njeni, sa  sve     PRADOM,  VERSAĆEOM,  ARMANIJEM u  rukama, na nogama ...

Ako tako bude, mi smo krivi a ne Milica.

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije.