Jednom je neki  V. Kobe rekao rečenicu koja glasi : “Biti siromah i nezavisan gotovo je nemoguće .. “Kad se udubiš u ovu misao i  preneseš je na sadašnje   stanje, postaviš  sebi  pitanje, zašto uopšte biti  svoj  tj.  nezavisan stav  o nečemu, biti principijelan, boriti se za ovo, ili ono, marširati, biti  na barikadama, proliti  krv za pravdu,  stalno mijenjati preživjele režime -  pa kad uspiješ  i srušiš  njih, koji ne valjaju  i postaviš  svoje ljude koji valjaju, kreneš  poslije da ih smijenjuješ, ako nisu poslušni  i smetaju ti u tvom program. Tada počneš  birati  svoje stramačke drugove, makar i neznalice podmitljive, analfabete, skorojeviće, skoro pa budaletine, pa  shvatiš da propadaš  i ti  i povjerena ti  država -  kad  je  grm u kome leži zec  tvoga  prosvjetljenja  da se, poštujući vlast, koja te bacila u neviđene i  neslućene visine, tj.  mogućnosti - jako obogatiš.  Pita se čovjek kako je moguće da se to uradi?  E to je stvar  lične snalažljivosti, sticaja okolnosti, nekakvog vanrednog, još bolje ratnog stanja, cjelokupne sluđenosti  naroda, koji tada ne zna  kud udara, dok pametnici u naletu mozak  radi  kao  singerica – i on postaje, kao u onoj nekadašnjoj  pjesmi    pravi hadžija, pun  kao  brod. Tada taj  neko  može  i  ovako i onako,  šta ga  briga  ko vlada  i  kako vlada..Tačka.   

S tim u vezi meni nije  jasan onaj  Đilas, ili onaj finćukasti Jeremić i neki drugi, pa ni onaj  zgodni, prosijedi  iz  Dveri – koji takođe, kako kaže, ne stoji loše. Šta im treba ovo što rade? Što se  zalijeću  da  ruše  saobraćajne  znakove i  ostalo po voljenom Beogradu tj. gradu  u  kojem  su nekad  jako dobro profitirali. Šta li im još  fali, jer lično  sumnjam  da se baš  toliko brinu za narod u  Srbiji. Pogotovo ne mogu da shvatim  šta pokreće one glumce, poštujući im  naravno sjajne  filmske uloge - pa se pitam da  li i oni imaju  narodne ciljeve  i sveopštu pravdu pred očima, ili se radi o sasvim nečemu trećem.

Ne mislim da Vučić treba da vlada vječno, naprotiv,  mora da razmisli  kuda ovo  u Beogradu vodi, valjda  to  i  sam zna - ali   to  krucijalno   pitanje  će valjda da   riješe   izbori. Komedijanti  i  (zgodne)  žene  penju  se na  tronove   u Evropi, mada  ima  žena  i komedijanata  i  sada  na vlasti,  ništa neobično, ali, zamislite, neki  i  krv  daju da im se  vadi  javno - eto  toliko  je  vlast  važna. Jer  o n a  je  prva  stepenica  ka uspjehu.tj. kasnijoj  nezavisnosti. Poslije zavisiš samo od priliva  na računima.

A tako je divno ploviti svojom jahtom  plavim morem/ima,  imati skupocjena kola, strašno skupe satove, lijepe  i mlade  ljubavnice-  a  koliko  do  juče  si bio niko  i  ništa i  vozio  rasklimatanog “stojadina”. Sam nisi mogao  kupiti ni pišljivi bob – što bi rekao naš narod, kamoli AUDI 6. Nisi vrijedio ništa i nisi znao ništa .Sve do diplome magistra. Tada se stvar bitno mijenja. Ko je Balzak, ko  Renoar, ko  Čehov, ko je Andre Riju, gdje drži koncerte (drži naravno u srećnim zemljama), je si li  ikad vidio u  životu  “Istoriju umjetnosti” koja je bila  gimnazijski predmet  , je si  li  bio u  Luvru  o svom trošku, ko je napisao “Čarobni brijeg “, ko je  napisao “Lovca u žitu“ ? Šta te briga ! Ti čitaš tabloide  Stranka misli za tebe. Tačka.

Evo upravo saznajem da BiH nema svoje predstavnike u Briselu! 

Nisam sigurna  da je njihov nekadašnji  učinak  nama uopšte i bio poznat. Pretpostavljam ,mada ne znam sigurno, da su  naši  bili u nekim komisijama, možda u onoj koja se bori protiv globalnog zagrijavanja (tu nema opasnosti, to je opšta tema), za  koju  je trebalo naučiti nekoliko rečenica na engleskom jeziku i savladati izgovor istih.Mi, građani  ove zemlje gotovo  da nismo  znali ko su  ti naši predstavnici. Taj  “službeni put odabranih“ u Brisel na četiri godine očigledno  nama i nije bio važan, jer da jeste, ponašali bismo se drugačije. Ponašanje političara u Sarajevu, mjesecima nakon izbora, ukopavanje  u stranačke rovove, zanemarivanje onoga što je interes  naroda oba entiteta tj. da  jednom počnu da  žive kao  ostali svijet, da ne pakuju kofere i odlaze  makar i u nepoznato - čak i od  onih kojima su  usta  puna interesa  BiH    normalnom čovjeku je van pameti.

Mene  lično  može da zabrine samo penzija. Doduše, naš  strašno  energični  Radulj  je  rekao da  neće  dati  da se penzije smanje, čak  šta više da će se iste povećati za  novih 2 %. Super.  Ja sam  kao  i  on  (po mjesečnim primanjima nikako ) penzionerka,  totalno  zavisna  od  PIO –a  RS  tj.  od onoga što mi legne  jednom mjesečno na  račun. U toj  mjeri  ja  jesam nezavisna, tj  imam stav  onoliki  kolika  mi je profesorska  penzija. Penzija iz  Federacije  mi je srazmjerna tj .  9  KM  mjesečno. Malo  li  je za  22 godine staža !

Da se vratimo  na početak, dakle kao beton  čvrstu  podlogu  pod nogama (čitaj  stav)  danas  može  imati   samo   onaj  ko  ima  i  kome  još  pretiče. A  taj stav  je  da   ga   se ne dira! Zato većina  naroda  ćuti  tj. nema  stav  ni  oko čega, jer  stav oko  bilo čega   teško  da  može   imati  neko  sa  platom  od  ca 500 – do fantastičnih  800  KM mjesečno.On  stoji u  mjestu u  stavu mirno. Boji se da će i to izgubiti.   

Stav  ti  je da  gledaš  da  imaš  što  niži  stav. Skoro pa nevidljiv.  Zdravije je.

Bez  obzira, međutim, što  se  nezavisnost  bogatih, koji  nemaju sluha za one koji  jedva spajaju  kraj  s  krajem  - može   mjeriti  s  jačinom  armiranog  betona  – neumitno  vrijeme  nas   uči  da  je to tako  sve  dok  neke  mjere  ne preduzme  Onaj Gore, čija   su  pravila   napisana  vječnim  tj.  kosmičkim istinama.

Dobro, to je već  nepotrebna  i  većini zamorna   folozofija…

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije