Јарац Мудријаш

GOOD BYE TEENS VS. ЖИВ ЈЕ РАТКО УМРО НИЈЕ

Када видјех да БХТ није објавила вијест о смрти генерала Младића одмах ми је било јасно да им је залуду радовање. Ти на твитерима и осталим инстаграмима лажу као да раде за државну телевизију или јавни сервис. Лаж је државној телевизији постала примарна дјелатност током деведесетих и све неводне промјене власти никада јој нису нашкодиле, али се ипак пазе када треба емитовати тако радосну вијест. Да ли ће је изговорити неки уредник/ца или ће можда извући неко од ове Српчади, напудерисати јој нос и рећи: „Сад се покажи, ово је твоја животна шанса!“ Будимо поштени, генералу су вазда више и суровије о глави радили Срби него сви други непријатељи заједно. На крају, Срби су га продали Хагу. Неки ће рећи, они Срби, други Срби, лоши Срби, српски изроди, издајници...

... и страни плаћеници који по Црној Гори цртају тробојке и домаћи паћеници који их текстуално украшавају су Срби. Лука Миловић, командант касарне Сава Ковачевић у Требињу, давне `91, када бејах млађан војник ја, је, бар тада био Србин и комуниста. Маја те `91. нас неколико дјечака требало је да нападну јаке снаке ЗНГ-а у Купарима. И би они да потпуковник Лука Миловић није подигао батаљон и преко Ивањице ушао на капију овог престижног војног одмаралишта. Изгледао је као официр, дјеловао је као официр, понашао се као официр, а данас је постао трећеразредни молер. Када је, с јесени, ваљало, ко фол, нападати на Дубровник био је први, први је био и кад је рат почео, први који се повукао на сигурно. У Кумбор, тридесет година је чекао свој дан кријући жуту фарбу у шупи и редовно одржавајући четкицу за одлучни бој.

У међувремену је његов колега, исто Србин и комуниста, Ратко Младић ушао у пјесму. И није умро, а није да се не труде, али биће да неко одозго све ово гледа и помало нам се смиуљи.

Понекад се као и ми грохотом насмије. Кад ријечи постану слабе, а мисли тијесне, једини лијек је „широк осмех и златан зуб“. Како друкчије реаговати на акутне лингвоциде предсједника владе Бољег Ентитета типа „пошо“, „ишо“, „јелби“ и слично са говорнице у Народној Скупштини БЕ. Нико се не може толико нервирати, а да не полуди, осим ако се смије. Он је, наравно, тек врх леденог бријега на кога се насукао Титаник наших судбина. Тек када се на дневни ред стави нека „историјска“ тачка видимо колико су ти народни депутати недорасли мисији на коју су их бесловесни гласачи послали. И лијеви и десни и они по средини, и они што галаме и они што се крију испод астала и онај што се вазда игра на телефону и овај дебели шта га гуши кравата и преуска лањска кошуља. Схватите да су они сви тамо ради тих скромних принадлежности, а не ради неке мисије, а независност БЕ је мисија. За то вам/нам требају „српских Аполо седам“, а не ови. То је авантура, а за авантуру треба одважности и личне храбрости. Ко је од вас харамбаша кадар повести народ у нових четрдесет година лутања пустињом, издржати с њим глад и болест? Зашто то радите? Зато јер нисте способни за било шта друго! Нисте кадри отворити нити једну фабрику за свог мандата, али јесте уништити бар десет, нисте кадри за двадесет година изградити хидроцентралу, али јесте предати сву текућу воду мунгосима који нам с њом крв испијају. Није то зато што ви нећете, него што не знате.

За двадесет пет година у БЕ није створена елита. Елиту чине најбољи, најпаметнији и најспособнији, а не најпослушнији. Они који разумије суштину ријечи које изговрају, и тумаче оно што су чули, они који могу разумјети свјетске макропроцесе и балканске микрозаврзламе. Хајде да сви функционери, посланици и други одборници пред народ простру своја свједочанства из основне и средње школе, алал им купљене факултетске дипломе. Да видимо колико је међу њима било одликаша, вуковаца и титових стипендиста. Ђак са јаком тројком није предодрђен за министра, него за аутомеханичара или зидара, јер ако он буде министар вуковац засигурно неће постати зидар, он то не умије. Не стоји ни једном ни другом.

Нисам сретан због тога, али кад слушате Ивицу Дачића, ви пред собом имате најбољег студента, којег је Слобо, који је и сам више волио послушне него паметне, привео у свој политички харем и изградио у државника. Сигурно би разни Вулини били послушнији и оданији, али таквих имате поваздан, одете на Мегатрендово предавање у Сава центар и нафатате тројицу будућих министара, па кад схватите да је један Босанац утушите га Додику. Лоши ђаци су природно предодређени да се сналазе варањем, лажима, бјежањем са часова, преправљањем оцјена у дневнику, пушењем у клозету, жицањем пара од мањих и немоћних. Кад постану неко они се понашају на исти начин, варају, лажу, бјеже кад загусти, фалсификују дипломе и плагирају докторате, тале се по кулоарима и отимају од слабијих. Нису они криви што су такви, крив је систем што им није омогућио да се остваре у ономе за шта су предоређени. Можда је спас у дуалном образовању, можда, али за нас је прекасно.

Најбољи доказ за то је Руанда.

Док је у Бихи апроксимативно, брука је наравно да се неутврђеност тог броја користи искључиво у политикантске сврхе, страдало 100000 људи, у Руанди је за пар мјесеци побијено више од милион људи, а више од два милона их је било у ибјеглиштву. Рат је завршен, окончали су га они који су га и започели, 120000 војника је стрпано у затворе због геноцида. Четврт вијека касније Руанда је у земљину орбиту послала свој први комуникациони сателит, а да Пишоња и Жуга за исти тај период нису успјели отићи на море. У Руанду су се вратиле скоро све избјеглице, никада нисмо чули да међу мигрантима има неко из Руанде, а из Бихе су тек послије рата побјегли побједници, поражени, морални побједници, ратни злочинци, доктори, студенти, ђаци и милицајци. Да није Руанде Србија би имала највећи економски раст у свијету, бар на јавном сервису.

Кад се има, онда се и може. Ана Брнабић је обећала напаћеном албанском народу 235111800 RSD, по средњем курсу. Не вјерујем да се за те паре може направити тај сателит, али има шта може, а шта фали, не могу рећи њеном народу јер она баш и није Српкиња, али народу државе из чијег је буђелара извукла ту суму. Не знам по ком принципу полунесвијести, али мене је ово подсјетило на случај Јовањица. Дакле, од затечене „зељасте масе опојног мириса“ могло се направити много више од ових 235111800 RSD, и по правди вишег реда тај је новац најпоштеније и било уплатити на неки албански рачун. „Због биљака недужних“, како би рекао Сула, умало није страдао и сам АВ и то велики АВ, јер се мали АВ око њих „добро нарадио“. Истина он је окопавао парадајз, јер нико није луд да њему да да се бави тим драгоцјеним засадима. Ergo, ако до сада нису спалили сасушене стабиљке, а свјеже препустили трулењу, предлажем да се исте употријебе у хуманитарне сврхе, а да се, ако шта преостане положи на рачун за помоћ другим пријатељским народима у окружењу и расијању. Крајње је вријеме да ми властите грешке почнемо злоупотребљавати претварајући их у соспствену корист, мислим не сопствену, него заједничку, државну и државину.

До тада, Visit Rwanda!

 

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (21.02.2020.)

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne predstavljaju nužno uredničku politiku portala Frontal

 

 

                                                     

Komentari
Twitter
Anketa

Čega se u ovom trenutku najviše plašite?

Rezultati ankete
Blog