Radmila Trbojević

Jesu li javne kuhinje naša budućnost!?

Izbori bili i prošli. Banja Luka je tu gdje jest, čeka Draška koji se uozbiljio i izigrava zrelog političara. A  Dodik ?! On najbolje zna kako mu je. Mislim na poslove koje mora uraditi, a  veze sa onima koji su radili to što su radili -  nije lako raskinuti. Tegeltija rekao da  će dati ostavku, razlozi mu nebulozni  kao onaj  da je ugrožen u Sarajevu. Pa zašto onda naši kadrovi na desetine, hrle da rade gore, kad se muče, spavaju koje  kude,  odvojeni  od porodice, pa mnogo pate gladni i žedni – i što je najgore, neki, ne svi, se boje da ih gore ne pobiju Bošnjaci. Evo, koliko je dugo gore Radmanović, pa  Špirić, pa Majkićka?  Je li neko fizički napadnut? Čak i mala djeca, a  to su  sada oni do  6. godine, ostali sve znaju -  ne vjeruju suzama naših mučenika, od kojih malo ko da ima platu i bonitete  manje od 5.000 KM.  A  što da nemaju? Ko im brani? Koga se boje – n i k o g a ! Da li osjećaju empatiju prema narodu? Ne. Jebeš narod. On  je potrošna roba –  naročoto sada u doba korone. Ko preživi glasaće, možda, 2022 godine.

Dobro, ne bih to ovo gore ni  potezala, jer nema efekta, da me bolno ne pogodi priča o mladom Kristijanu, diplomcu „lovcu na oluje“ koji za sebe i majku prima obrok iz javne kuhinje u Prijedoru. Znam ja da obroke u javnim kuhinjama primaju  i redovi  sirotinje  u  Banja Luci i drugdje, ona  bivša i najnovija sirotinja –pa to nekako više i  nije novost. Šta je uopšte novo osim broja zaraženih i preminulih  svakog dana?! 

Stranke  se zabavile same o sebi, svaka u svom problemu. Gubitnicima se valja podići kao u ringu na brojanje sudije. I dižu se. Mislim na one koji nisu ostvarili očekivanja. Bakir brani Sebiju od svoje i njene stranke. Pravi joj  hvalospjev. Podsjeti me na Miloševića  i Miru na neki  srceparajući način. Novi  gradonačelnici gledaju šta će i kako će – preletači gledaju gdje bi bilo još bolje, tj. da ne omanu u izboru. Ne znam šta bi sa Ognjenom Tadićem? Možda će morati ponovo  početi kao advokat, jer izgleda nije za politiku. Suviše je e m o t i v an. Turkovićevoj nije prvi put da pokaže  koliko „voli„ Republiku Srpsku. tj. naš manji entitet. Nedavne aluzije u vezi Srba nisu  j a s n o iskazane činjenice – i matora,  mislim sa dugim stažom, bez uvrede, bošnjačka  diplomtakinja  to zna.  

Naš mladi bradati ministar  je u problemu, onome koji tišti sve one  koji se  ne snalaze u zakašnjelom ljubavnom životu, a imaju porodicu i djecu – ne shvatajući da taj problem imaju ne zbog  ljepote i pameti – već što su mamac zbog pozicije i moći - a to privlači cure kao magnet. Nadajmo se da će  riješiti svoj porodični problem kao razuman čovjek, a detalji ne trebaju javnosti. Ne bi bio ni prvi, ni posljednji. Radović je nova zvijezda   SDS –a na političkom nebu, samo ne znam šta će mu  uz bok politički isprani Šarović, on je trebalo da ponudi ostavku još one noći kad je pio šampanjac zbog pedepeovske pobjede.

Ali, to su teme koje nemaju veze sa našom stvarnošću.

Naša p r a v a  stvarnost su  javne kuhinje u kojima nema dovoljno  hljeba, a to šta će uraditi botoksirani Bajden kada zasjedne u ovalni kabinet,  ili    neko drugi  iz  američke   administracije,  ili  ovi   iz  EU -  nije  neko  pitanje. Uradiće sve  isto  kao i dosadašnji lideri. Mislim, neće nam biti naklonjeni. Ostaje da se vidi šta nas čeka.

Kristijan  iz Prijedora završio je  gimnaziju, pa fakultet (sigirno ga nije platio), nema strica ili ujaka političara, nije u vodećoj partiji - pa  je  skladištio robu – a u   koroni  ostao i bez toga. Možda  bi otišao na  zapadnu  stranu kao mnogi, ali  sada ne može, a možda ne može da ostavi majku, jer ko bi joj donio obrok iz kuhinje da preživi dok on nešto ne pošalje  iz dijaspore.

Bilo mi je teško, baš teško da čitam o  Kristijanu iz  Prijedora, iako znam da ih u redovima ispred  kuhinja  ima  mnogo,  samo im  ne znam imena.

Ide zimska slava,  Sveti Nikola. Budući da se radi o strogo posnoj slavi, želim da svi obični ljudi (za one na vrhu znam da će  imati)  koji slave, na stolu   imaju pogaču, koljivo,  ribu,  posni pasulj, salatu od krompira i makar kakav posni slatkiš. Nadam se da će u  javnoj kuhinji u Prijedoru za Kristijana i njegovu majku biti obrok  i te Nikoljdanske subote, nadam se i za druge, koji su u ovome poremećnom vremenu pali na dno društvene ljestvice, u vremenu kada su skladištari diplomci, a  ponavljači, srednjoškolci i licemjerni, nedotupavni mucavci - ministri. Na kraju takva selekcija kadrova neminovno vodi u propast.

Na pitanje hoćemo li ući u EU i kada, morali bi čuti one što stoje u redu i čekaju na plastičnu  kanticu nekog jela i pola hljeba. Rekli bi je......e nam se. Dobro, nije  red da budem prosta.  Ali, teško gutam psovku, koja mi  je u grlu.

 

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (15.12.2020)

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne predstavljaju nužno uredničku politiku portala Frontal

 

Komentari
Twitter
Anketa

Koju vakcinu protiv kovida-19 biste primili?

Rezultati ankete
Blog